Zato nova vlast u BiH treba da razmišlja o doznakama kao stabilnom izvoru prihoda koje imaju pozitivne efekte i za pojedince koje ih dobijaju i za društvo u cjelini - rekao je u razgovoru za agenciju Fena vanredni profesor sociologije na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju u Trondheimu Žan Štrabac. 

On je na dvodnevnoj naučnoistraživačkoj radionici "Migracije u funkciji razvoja“, koja je ove sedmice održana u Parlamentarnoj skupštini BiH, predstavio studiju "Priliv sredstava putem novčanih doznaka“. 

Naveo je da svi znaju da doznake pomažu ljudima koji ih dobiju, ali je pitanje da li se one samo troše na potrošnju i imaju samo kratkoročni efekt na ekonomiju ili doznake doprinose trajnom ekonomskom razvoju zemlje. 

U studiji, koja je bazirana na podacima Svjetske banke, što je uključivalo 103 zemlje i desetogodišnji period, "ideja je bila da se vidi postoji li korelacija između nivoa priliva doznaka i porasta bruto nacionalnog produkta zemlje“. 

- Rezultati pokazuju da postoji, naročito za zemlje koje imaju slabije institucije kao BiH, koje imaju relativno male šanse da privuku direktne strane investicije. U takvim zemljama doznake mogu igrati važnu ulogu, jer ih ima dosta, stabilne su i očito dio tih doznaka ide u trajnije investicije. Tako da zemlje koje imaju veći priliv doznaka imaju i jači rast godinama kada su prilivi jači - rekao je Štrabac. 

U zemljama sa slabijim institucionalnim okvirom doznake imaju jači pozitivan uticaj na porast bruto nacionalnog produkta nego u zemljama s boljim institucionalnim okvirom. 

- U najboljem interesu za BiH jest da pokuša naći načina da te prilive doznaka održi stabilnim, odnosno na koji način se mogu zadržati nivoi priliva doznaka, daljna emigracija, održavanje kontakata emigranta - kaže Štrabac. 

Gledajući poslijeratni period, navodi, razvojna pomoć nije puno doprinijela ekonomskom razvoju zemlje, te su dvije najvažnije alternative što se tiče ekonomskog razvoja direktna strana ulaganja i doznake.   

- Najbolji način priliva stranog kapitala su direktna strana ulaganja, jer imaju pozitivnih strana - pomažu izvozu, daju mogućnost zapošljavanja…Veliki nivoi tih ulaganja se baziraju na stabilnim institucijama u zemlji, što sve zemlje nemaju poput BiH. Dakle, direktna strana ulaganja ovise o institucionalnim okvirima, što predstavlja negativan aspekt ovih investicija za BiH - rekao je.

Navodi takođe da rezultati studije pokazuju da, iako se iseljavanje posmatra kao negativna pojava, to se djelimično kompenzuje očekivanim povećanjem priliva doznaka. 

-Tako iseljavanje ne mora biti nužno negativan aspekt bh. politike i društva nego može imati pozitivan ekonomski rezultat - povećanjem doznaka - zaključio je u razgovoru Žan Štrabac. 

izvor: Fena