Dobra kamera je prednost mobilnog telefona, laptopa ili tableta, ali ako se osvrnete oko sebe vidjećete da je kod jednog broja korisnika ona prelijepljena ukrasnom naljepnicom, pa čak i običnim selotejpom.

Elegancija i funkcionalnost uređaja narušeni su zbog straha da iza majušnog otvora vreba svevideće oko Velikog brata, a otkrića Edvarda Snoudena pokazala su da taj strah nije bez osnova. 

Bivši saradnik američke bezbjednosne službe NSA otkrio je da su britanski špijuni snimili na milione slika preko veb-kamera nadzirući dopisivanje Britanaca, Amerikanaca i drugih preko „Jahu” četa, bez obzira na to da li su obavještajna meta ili ne. Poslije ovog saznanja mnogi su počeli da okreću ka zidu kameru sa monitora desktop kompjutera ili da je na neki način prekrivaju, dok prodavci stikera i drugih „zavjesa” za kameru na mobilnom telefonu ili tabletu zadovoljno trljaju ruke.

Bivši direktor tehnološkog ogranka Ef-Bi-Aja otkrio je da američki federalci špijuniraju osumnjičene tako što im prethodno ubace virus u računar metodom „pecanja” (navedu ih da kliknu na lažni sajt umjesto na pravi). Maliciozni program omogućava aktiviranje kamere na daljinu u bilo kom trenutku pa ona snima i fotografiše čak i kad lampica ne sija.

Daleko od toga da samo organi reda i zakona vire kroz digitalnu špijunku. Kamere na kompjuterima i smartfonima često mogu da postanu efikasno oruđe sajberkriminalaca. U porastu je špijuniranje žena na ovaj način da bi se tako pribavljenim snimcima i fotografijama ucjenjivale ili prosto ponižavale. Hakerima na meti nisu samo javne ličnosti. Na ovaj način mogu da ukradu i povjerljive podatke iz poslovanja neke kompanije ili da pristupe finansijskim podacima.

Nedavno istraživanje kompanija „Kasperski” i „B2B internešenel” pokazalo je da svaki peti korisnik pokriva svoju veb-kameru zbog straha od špijunaže, a na mobilnim telefonima to čini oko šest odsto korisnika (nije precizirano da li obje ili samo prednju).

U nekim zemljama, ovaj broj je još veći: 40 odsto ispitanika u Kini redovno pokriva veb-kameru. Istraživanje je pokazalo da je skoro četvrtina korisnika (24 odsto) potpuno nesvjesna da je moguće da ih neko posmatra preko ove kamere. Samo 44 odsto ispitanika je u potpunosti svjesno prijetnje i priznaje da im zbog ove mogućnosti nije nimalo prijatno.

Prekrivanje objektiva nije međutim najefikasniji metod zaštite. On će svakako privremeno sprečiti vizuelni nadzor, ali ništa ne čini da onemogući prisluškivanje preko mikrofona ugrađenog u veb-kameru, niti sprečava presretanje fotografija kada korisnici uključe svoje kamere. U slučaju smartfona, ukoliko ne postoji softverska zaštita koja blokira neovlašćeni pristup kameri i mikrofonu, najradikalniju mjeru predstavlja vađenje baterije telefona u situacijama u kojima se želi potpuna privatnost.

Oprezno sa baterijskom lampom

Baterijska lampa jedna je od najčešće preuzimanih aplikacija na pametnim telefonima. Nedavno su američki stručnjaci za bezbjednost upozorili da svaka od 10 najpopularnijih „mobilnih lampi” zahtijeva pristup povjerljivim podacima i zapravo može da kontroliše i mijenja podešavanja u telefonu. Podaci se potom šalju firmama za istraživanje tržišta i oglašavanje koje prate navike potrošača.

Rizik nije ograničen samo na ovu aplikaciju već i na mnoge druge besplatne. Neki od savjeta stručnjaka iz kompanije „Snupvol” jesu da se prije preuzimanja aplikacije pažljivo prouče zahtjevi za pristup podacima. Ako su nelogični, na primjer, da baterijska lampa traži pristup lokaciji i kontaktima, trebalo bi potražiti neku manje invazivnu. Opšta preporuka je da se isključi dži-pi-es na smartfonu ako se ne koristi navigacija i da se ugasi blutut jer je to protokol koji se lako hakuje.

izvor: politika.rs