Međutim, MMF je u ovom svom izvještaju iznio i veoma optimistične prognoze za naredne godine, kada je u pitanju BiH, pa tako očekuju da privredni rast ove zemlje već sljedeće godine iznosi 3,5 odsto, a 2019. godine čak četiri odsto, što bi bio najveći ekonomski rast BiH nakon drastičnog pada 2009. godine.

Ipak, s tim se ne slažu domaći ekonomski stručnjaci koji upozoravaju da u BiH nakon razornih poplava koje su je zadesile u maju i avgustu ove godine nema govora o nikakvom plusu, već da možemo očekivati samo negativnu stopu rasta. Naprotiv, oni ističu da procjene koje iznose međunarodne institucije za BiH, poput ove od strane MMF-a, i nemaju baš sličnosti sa stvarnim stanjem na terenu.

Sa druge strane, treba reći i da je MMF procijenio i da će deficit tekućeg računa BiH u ovoj godini iznositi 11 odsto, nakon prošlogodišnjih 5,4 odsto, dok je za narednu godinu procjena -9,1 odsto, a u 2016. godini - 5,5 odsto.

Potrošačke cijene u BiH, prema prognozama MMF-a za 2014. godinu, bilježiće godišnji rast od 1,1 odsto, a 1,5 odsto u 2015. godini.

Kada su u pitanju zemlje regiona, Makedonija će biti zemlja s najvećim ekonomskim rastom u okruženju ako se ostvare predviđanja MMF-a o rastu njene ekonomije od 3,4 odsto u ovoj i 3,6 procenata u narednoj godini.

Prema prognozama MMF-a, za Crnu Goru predviđa se rast ekonomije od 2,3 odsto u ovoj i 3,4 procenta u narednoj godini, a za Albaniju 2,1, odnosno 3,3 odsto.

Slovenija u ovoj i u narednoj godini treba da ostvari rast od 1,4 odsto, a isti procenat rasta predviđa se i za bugarsku ekonomiju, dok se za Hrvatsku i Srbiju predviđa recesija.

Prema MMF-u, Hrvatska bi ovu godinu trebalo da završi sa minusom od 0,8 odsto, a Srbija sa 0,5 odsto i rastom od jedan odsto u 2015. godini.

U svom najnovijem izvještaju, MMF je napomenuo da je nastavljen neujednačen oporavak globalne ekonomije.

Tako je zbog manje ekonomske aktivnosti u prvoj polovini ove godine nego što se očekivalo, prognoza za globalnu ekonomiju pogoršana na rast od 3,3 odsto u ovoj godini, što je za 0,4 procentnih poena niže nego u aprilskim predviđanjima. Sljedeće godine, ipak, očekuje se da će globalni BDP porasti za 3,8 odsto.

MMF u svom izvještaju skreće pažnju i na geopolitičke napetosti, posebno u Ukrajini i na Bliskom istoku. Tako se Ukrajini ove godine predviđa smanjenje privrednog rasta od 6,5 odsto, a u Rusiji rast od samo 0,2 odsto.

MMF, takođe, napominje da su razvijene zemlje suzdržane kod investicija, iako je zaduživanje jeftinije, a atmosfera na finansijskim tržištima optimističnija, te cijene dionica veće.

Komentarišući ovaj izvještaj, Goran Radivojac, ekonomski analitičar, rekao je da BiH može očekivati negativnu stopu rasta i to zahvaljujući prvenstveno ogromnoj šteti od poplava.

"Tu štetu, naravno, treba staviti u kontekst neke propuštene ili izgubljene dobiti, odnosno oportunitetnog troška, izgubljene mogućnosti da se ta sredstva ulože u neke druge projekte", pojasnio je Radivojac. Prema njegovom mišljenju, procjene MMF-a ne odgovaraju realnom stanju stvari i odnosima u privredi, kako u RS, tako i u FBiH.

"Oni imaju neke svoje kalkulacije, za koje ja u ovom trenutku mislim da nemaju baš puno veze sa stanjem na terenu i bojim se da do kraja nisu svjesni situacije i stanja od maja ove godine, preko avgusta pa naovamo u BiH", smatra ovaj ekonomski stručnjak.

Pad berzanskih indeksa

Na Wall Streetu su u utorak najvažniji američki berzanski indeksi potonuli za više od jedan odsto, pod pritiskom sniženih prognoza globalnog privrednog rasta MMF-a i razočaravajućeg podatka o njemačkoj industrijskoj proizvodnji.

"Dow Jones" indeks spustio se 272,52 boda, ili 1,6 odsto, na 16.719 bodova, a tehnološki "Nasdaq" 1,56 odsto, na 4.385 bodova.

Istovremeno, "S&P 500" indeks potonuo je 1,51 odsto, završivši trgovanje na 1.935 bodova, što je njegov najniži nivo od 12. avgusta.

Tabela

Prognoze privrednog rasta u zemljama regiona

                             2014.           2015.

Makedonija            3,4               3,6 (u %)

Crna Gora             2,3               3,4

Albanija                 2,1               3,3

Slovenija               1,4               1,4

BiH                       0,7               3,5

Srbija                    -0,5             1

Hrvatska                -0,8             0,5

izvor: Nezavisne