Međutim, statistika pokazuje da oni, zajedno sa Britancima, Francuzima i Špancima, u najmanjem procentu u Evropi odlaze u inostranstvo da rade.

Odmah iza Švedske na ovoj listi nalazi se Hrvatska, čijih bi 43 odsto radno aktivnih građana bilo spremno da napusti svoju zemlju zbog posla, samo što su za razliku od Šveđana oni to i pokazali ličnim primjerima – više od deset posto građana Hrvatske posao je pronašlo u nekoj drugoj članici Evropske unije, što je slučaj još jedino sa Rumunima, Portugalcima i građanima Litvanije.

To što svaki deseti radno sposoban građanin Hrvatske živi van države posljedica je međutim "stare" migracije, a ne najnovije krize, napominje se u izvještaju Evropske komisije, jer gotovo svi oni su u inostranstvu više od deset godina, a tek oko jedan posto njih je otišlo nešto kasnije i živi tamo manje od pet ili manje od deset godina. Sličan je slučaj i sa iseljenim Porugalcima i Ircima. Razlog iz kojeg idu je činjenica da je u EU broj njih koji su nezaposleni tri puta manji nego u rodnoj zemlji.

Ovo istrživanje je pokazalo i da su Slovenci sve skloniji emigriranju – pošto je njih 39 odsto potvrdno odgovorilo na pitanje da li bi se odselilo radi posla našli su se odmah iza Hrvata na listi najmobilnijih Evroljana.

U potragu za poslom van svoje države spremno je da ide i 35 posto Španaca, kojih u drugim članicama EU trenutno radi tek jedan odsto, zatim 32 odsto Mađara i Iraca. Iako stanje u Grčkoj nije ništa bolje odatle bi se iselilo manje od očekivanog broja građana - 29 posto. Portugalci su još manje spremni na iseljavanje, pa o poslu preko granice razmišlja njih 22 odsto.

Sa druge strane, odlazak je najmanje privlačan Austrijancima (12 posto), Česima (14 posto) i Nijemcima (16 posto).

Izvor: Glas Srpske