Holandija i Švedska su u institucijama Evropske unije pokrenule inicijativu da se određene namirnice, poput brašna i pirinča, ali i mnoge druge, stave na listu trajnih prehrambenih proizvoda. One predlažu da se proizvođači tih namirnica oslobode obaveze da na ambalaži navode minimalni rok trajanja, odnosno oznaku – „najbolje upotrebiti do”. 

Za sada su, kako prenose mediji, voljne da se odazovu ovoj ideji Austrija, Danska, Njemačka i Luksemburg. Opravdanje je da se svake godine u EU baci od 90 do 100 miliona tona jestive hrane, a 30 odsto odsto tih količina zbog isteka datuma na oznaci „najbolje upotrebiti do” (engl. „best before”), odnosno zbog nedovoljne informisanosti kupaca o (velikoj) razlici između tog obaveštenja i onog drugog – „upotrebiti do” (engl. „use by”). 

Zbog toga su Holandija i Švedska u svom pismu navele kako bi Evropska komisija trebalo da produži listu trajnih proizvoda, pa na tim proizvodima ne bi trebalo da bude istaknuta ni oznaka „best before”. Za sredinu ovog mjeseca već su najavljeni neki zakonski prijedlozi za rješavanje ovog velikog problema. 

Međutim, postoje i drugačija mišljenja zbog straha da bi tako striktne i nagle odluke mogle da ugroze prava potrošača. Najveći protivnici ove ideje već upozoravaju da se grdno varaju oni koji misle da je inicijativa pokrenuta u interesu potrošača. Komentari su da do sada takvu hranu nisu htjeli da daju ni humanitarnim organizacijama, a sada bi da je prodaju. Za mnoge ovo nije najbolja ideja i zbog inače lošeg iskustva sa označavanjem rokova trajanja. Jer sve češće se dešava da je hrana pokvarena čak i u roku upotrebe, a sve su učestalija i trovanja, pa je ljudima potrebno više, a ne manje informacija o bezbjednosti hrane.    

Ovim povodom oglasilo se i hrvatsko ministarstvo poljoprivrede. Kako prenosi hrvatski „Novi list”, iako je načelno prihvatilo prijedlog, ovo ministarstvo je upozorilo da ipak „ne treba srljati sa ukidanjem oznaka o roku trajanja, a kao prihvatljivije rješenje predlaže prodaju takve hrane (koja je još zdravstveno ispravna) po sniženim cijenama. Uz obavezno osiguranje koje bi dali proizvođači da su takve namirnice zdravstveno ispravne.  

Tako označena hrana zdravstveno je ispravna i sigurna za konzumaciju i nakon navedenog datuma. Ipak, u takvim slučajevima donekle je narušen kvalitet, uključujući senzorna svojstva proizvoda. Izostavljanje datuma minimalne trajnosti na etiketi moglo bi da rezultira obmanjivanjem potrošača – navode stručnjaci hrvatske Uprave za kvalitet hrane. Ako se i proširi lista namirnica koja bi bila izuzeta od navođenja datuma minimalne trajnosti, dodaju, takva bi hrana morala da bude označena bar datumom proizvodnje, kako bi kupci bili jasno informisani o njenoj „starosti” i mogli da odluče da li da je kupe ili ne.

Kafa dobra i poslije dvije godine?

Evropska komisija savjetuje potrošače šta da rade kada hrani istekne period „najbolja za upotrebu” („best before”). Recimo, mljevena kafa kojoj je istekao ovaj rok neće naškoditi ni dvije godine nakon ovog perioda, ali sigurno će joj s vremenom oslabiti aroma i ukus. Ako je prošlo pola godine od tog datuma, na primjer, i ako je vakumirana kesica neotvorena – takva kafa je i dalje zdravstveno ispravna, ali manje aromatična, što nije razlog da je bacite. Da bi tako skuvana kafa bila jednako kvalitetna kao i prvog dana, treba je samo dodati više prilikom kuvanja.

Razlike u oznakama

Između dvije oznake kupci uglavnom ne prave razliku, iako je ona značajna. Kada na etiketi piše „best before” reč je o minimalnom roku trajanja, posle kog je namirnica i dalje zdravstveno ispravna. Hrana sa „upotrebiti do” („use by”) oznakom je, s mikrobiološkog stanovišta, brzo kvarljiva i ukoliko se ne konzumira u navedenom maksimalnom roku može da bude opasna po zdravlje. Kada proizvođač istakne „najbolje upotrebiti do” on garantuje da će do tada (do tog datuma ili perioda) njegov proizvod biti najboljeg kvaliteta, a poslije toga će polako početi da gubi na kvalitetu, jednako kao i ukus, teksturu, aromu, nutritivnu vrijednost. To nipošto ne znači da je poslije navedenog datuma ta hrana zdravstveno neispravna, već je – ukoliko nije došlo do oštećenja ambalaže i nije kada je otvorite „sumnjiva” – i dalje dobra za upotrebu još nedjeljama, mjesecima pa čak i godinama.

U većini slučajeva ovom se oznakom obilježava zaleđena hrana, konzervirano voće i povrće, tjestenina i uopšteno suva hrana.

Izvor:Politika