Izvor:Politika

Prije petnaestak godina, naoružan teorijskim znanjem iz oblasti digitalnog marketinga, uglavnom čitajući na internetu šta se u to vrijeme radilo u Americi koja je bila znatno ispred Evrope, Lazar Džamić se preselio iz Beograda u London. 

Tamo je brzo dobio priliku da znanje primjeni u praksi kao jedan od prvih digitalnih stratega u Velikoj Britaniji. Poslije višegodišnjeg rada u agencijama i mnogo važnih klijenata u portfoliju, početkom godine dobio je poziv koji se ne odbija – da pređe u „Gugl”. Sredinom maja počeće da radi kao šef za planiranje brenda u evropskoj centrali američke kompanije, u novoj modernoj zgradi na Kovent gardenu. Priznaje da će ovo biti izazov.

Njima treba neko ko govori jezik marketinga. „Gugl” ima više od 100 proizvoda, tačnije platformi, u svom sistemu, i svaka od njih može da se koristi za različite stvari. On hoće da omogući i agencijama i klijentima da bolje urade to što žele kroz njegov eko-sistem, ne samo kroz pretraživanje. „Jutjub” je u suštini platforma za brendiranje, samo što klijenti još ne razmišljaju na taj način i treba im neko ko će da im pomogne – rekao nam je prilikom nedavne posjete Beogradu.

Do kraja februara ovaj konsultant i publicista u oblasti marketinga radio je kao šef planiranja u velikoj agenciji „Kitket nor didžitas”. Klijenti su mu bili „Gep”, „Glenfidik”, „Vejtrouz”, a ima i višegodišnje iskustvo u promovisanju turizma u Velsu.

Kao stručnjaku za digitalni marketing posao mu je bio da sa tradicionalnim, veb-dizajnerima i kompletnim kreativnim timovima osmisli dobro povezanu strategiju. Kako to izgleda u praksi, objasnio nam je na primjeru poznatog lanca supermarketa.

 „Vejtrouz” je imao oglase bazirane na informaciji. Recimo, prikazivali su farmera od kog nabavljaju pečurke. U digitalnoj eri to nije dovoljno, jer priča može da se nadogradi receptima za te pečurke i takmičenjem na „Fejsbuku” ko će da napravi najbolje jelo. Zatim, na „Jutjubu”, gdje mnogo ljudi svakodnevno traži recepte, spakovali smo sav video-sadržaj u jedan brendirani kanal, ali na način relevantan potrošačima: jednu listu za one koji kuvaju samo vikendom, drugu za samce i slično – objasnio je Džamić.

Nova kampanja za „jaguar” koju je radio njegov prijatelj takođe je dobar primjer kako se tradicionalnim oglasima dodaje novi kreativni sloj. Reklama je bazirana na imidžu britanskih negativaca u američkim filmovima. Spot je sjajno primljen i imao je mnogo pregleda, ali to nije kraj. Na mikrosajtu kampanje gledaocu se pruža prilika da se stavi u ulogu kriminalca tako što će obiti sef.

Jača kreativna rješenja sa snažnom emotivnom porukom izdvajaju se kao jedan od trendova u svijetu oglašavanja. Druga priča je automatska kupovina oglasa. Pomoću algoritmova oglašivač „gađa” ciljnu grupu više puta tako što prati njeno ponašanje na internetu i ispituje na koju kreativnu poruku će da reaguje. To je trenuto trend u svijetu digitalnog oglašavanja, jer je prema raznim studijama efikasnije četiri do čak 12 puta od tradicionalnog ciljanja potrošača.

Džamić smatra da nije fer porediti srpsko tržište marketinga sa britanskim, pošto je London „anomalija u svjetskim razmjerama”, ali kaže da je dobro što je ovde mnogo profesionalnih elemenata iz struke zaživjelo kao dio prakse. Naglašava međutim da digitalni prostor treba tretirati kao mnogo više od kanala oglašavanja, jer postoji ogroman potencijal za transformaciju poslovanja.

Postoji ogromna šansa za brendove da dio svojih usluga prenesu onlajn kako bi oslobodili svoje resurse, na primjer da ljudi više ne moraju da zivkaju i čekaju u redovima da bi nešto završili. Ne mislim samo na brendove nego i na državu. Mnogo toga može da se obavi onlajn. Tehnologija je tu da nam život učini lakšim, a poslovanje jednostavnijim i efikasnijim – poručuje srpski mag marketinga.

Potrošač jednim klikom može da ide kod konkurencije

Šta dobijaju potrošači i da li treba da brinu za svoju privatnost?

Potrošačima je čitav svijet dostupan jednim klikom. Mogu da saznaju sve: o kvalitetu proizvoda, konkurenciji, popustima, i to gdje god da su, u vozu ili u autobusu. Što se tiče privatnosti, svi se trudimo da se o nama zna samo ono što želimo i što smatramo da je odgovarajuća zamjena za vrijednost koju dobijamo zauzvrat.

Pitanje je šta se radi sa svim tim podacima. Moje iskustvo je da su kvalitetni brendovi prilično odgovorni jer oni mogu najviše da izgube. Potrošači su samo jedan klik udaljeni od njihove konkurencije. Šta rade vlade nekih zemalja jeste drugo, mnogo ozbiljnije pitanje, i tu je potreba za transparentnošću mnogo veća i urgentnija.