Autor: Branislav Mihajlović
(b.mihajlovic@frontal.ba)

Drugi aspekt se tiče pismenog akta koji je svim zdravstvenim ustanovama, bolnicama i Kliničkom centru Banjaluka uputio ministar zdravlja u kojem podsjeća na pravilnik o postupanju zdravstvenih ustanovu u slučaju katastrofa, nepogoda i podsjetio da su dužni da obezbijede odgovarajuće zalihe krvi i sredstva za intervencije na terenu, dovoljan broj ljekara i slično.

Da sam u pravu, kada sam ovo rekao i prije nekoliko dana, je činjenica da me niko nije demantovao. Njihov demant bi bio potpuno smiješan jer bi onda morali da se suoče sa dokumentima kojim raspolažem.

Činjenica je da je režim u velikom strahu od dešavanja ulice. Putpuno razumijem njihov strah ali je i činjenica da je režim spreman da se brutalno obračuna sa vlastitim narodom ukoliko pokuša da organizuje demonstracije. Ovdje mehanizam straha koji manifestuje režim je pokazao svoju efikasnost proteklih osam godina u kojima je došlo do pogoršanja socijalno-ekomoske situacije svih u RS.

Ipak, u RS su održani mirni protesti, okupljanje nekoliko stotina demobilisanih boraca. Nerijetko se te aktivnosti pokušavaju staviti u kontekst protesta u Federaciji BiH. Kakav je stav NDP-a po pitanju protesta koji su organizovani u parku Mladen Stojanović?

To su obične budalaštine koje vlast želi da inputira političkim organizacijama u RS. Odmah to stavljaju u kontekst neke organizacije čija je centrala u Sarajevu ili inostranstvu.

Ja mislim da opozicione stranke treba da ogranizuju demonstracije. Je l`ima razloga za demonstarcije? Ima! I to strašnih razloga.

Zašto ih onda opozicija ne organizuje?

Zato što ne postoji usaglašena volja kod svih. Što se tiče NDP-a postoji volja odmah.

Bio sam predsjednik Republike kada je 2004. godine Milorad Dodik doveo društvo pod moj prozor, a među njima je bio Puger, osuđen za krađu automobila i govorili su „dole kriminalci“. A u prvim redovima bili kriminalci sa Dodikom.

Niko ih nije spriječio da dođu do Banskog dvora i koriste najružniji rječnik. Nisu imali zabranu, a tražio sam da se ne stavlja nikakvo obezbjeđenje jer nisam imao razloga za strah od demonstarcija.

To je bila godina strašnog intervencionizma i pritisaka međunarodne zajednice. Nisam stavljao u kontekst te njihove demonstarcije sa navodnom vezom sa strancima, iako su u to vrijeme potpuno neskriveno sarađivala sa strancima u rušenju SDS-a. Nisu to ni krili. OHR je bio njihovo sredstvo za rušenje SDS-a. I tada su oni bili instrumentalizovani za rušenje SDS-a.

Nažalost tada je bilo više demokratije u društvu nego što je ima danas i meni nije palo na pamet da koristim rječink koji koristi Dodik kada bilo ko u RS pomene demonstarcije.

Demonstracije su legitimno sredstvo za izražavanje nezadovoljstva. Zakonom je regulisano na koji način se provode i opozicione stranke ukoliko žele da dokažu da su opredijeljene da ruše režim demokratskim sredstvima, onda će i taj instrument iskoristiti. Postoji hiljadu razloga za takvu vrstu manifestacije.

Ako ne postoji saglasnost oko tog vida zajedničkog djelovanja opozicije, kakva je formalna situacija u saradnji opozicionih partija u pogledu predstojećih izbora?

Prije svega za mene je šokantno da bilo ko u opoziciji sebi može dozvoliti luksuz da strahuje od Dodikovog upiranja prstom. „Eno ih skupili se u Budimpešti, kukuriču po federalnim meidjima, centrale su im u insotranstvu“ – to je gomila laži i to svi mi u opoziciji znamo.

Jedini način da se sve njegove laži demantuju je da opozicija organizuje i stane na čelo protesta ovdje u Banjaluci i kaže „Dosta je tebe, tvojih laži i nereda u koji si nas uveo“.

To je potpuno jasno!

Pozove opozicija  nezadovoljne građane, svoje članove i mirno u skaldu sa zakonom organizujemo proteste i kažemo šta hoćemi i šta nećemo.

Ja znam da ću poslije ovog odmah biti prozvan od strane dušebrižnika koji su navodni zaštitnici Republike Srpske. Onih koji su u ratu štitili RS tako što su švercovali cigarete, alkohol, dok sam ja bio u rovovima.

Istina je uvijek konačni ishod. Jako je spora, ali se uvijek desi.

U kojoj fazi se međustranački razgovori u opoziciji?

Skoro godinu dana sedam političkih stranaka vodi pregovore i došli smo do finala i čekam da stavimo tačku na te pregovore potpisaivanjm sporazuma koji je napisan do detalja. Onda da zajednički sjednemo sa SDS-om i stvorimo jedan politički front.

Moramo razbiti percepciju kod građana, a to podgrijava SNSD u smislu „biće vam sjaši Kurta da uzjaši Murta“ „mi nismo dobri oni su još gori“ i slično. Nije to tačno. Gori od njih ne postoje,

Postoje ljudi koji će da rade bolji posao od Milorada Dodika. Postoje ljudi koji će raditi bolje od člana Predsjedništva BIH, Nebojše Radmanovića. Posebno postoje ljudi i ima ih koliko god hoćete da će biti bolji premijeri od Željke Cvijanović.

Da li je vrijeme da opozicija izađe sa imenima za te funkcije?

U opozicij postoji dovoljno ljudi koji su potpuno kompetentni da preuzmu odgovornosr za vršenje vlasti u narednom periodu.

Da odmah rasčisitmo moju ulogu. Ja sebe ne vidim i mislim da bi i drugi trebalo da slijede moj primjer i da se ne nameću kao rješenja.

Ne mogu ja biti rješenje za budućnost sa 56 godina. Ali, stojim na raspolaganju da svojim političkim iskustvom pomognem nekim ljudima koji sutra mogu punom energijom da preuzmu odgovornost za budućnost Republike Srpske.

Treba poslati poruku da na ovim izborima nije borba za vlast nego borba za promjene, a borba za promjene je moguća samo ako oni koji politiku opozicije vode to jasno naglase i stave opšte ispred ličnog.

Želim da na političkoj sceni od ove jeseni imamo ljude koji su novost u svkom smislu riječi, ali koji iza sebe imaju zrelo stručno iskustvo, zrele radne sposobnosti i koji će rješavati probleme Republike Srpske na stručan način i bez političkih predrasuda.