autor: Frontal (b.mihajlovic@frontal.ba) 

„Suštinski cilj je da se na mala vrata uvede fleksibilni radni odnos kao pretežan način zapošljavanja i to preko produženja rada na određeno vreme sa jedne na tri godine, iznajmljivanja radnika od strane jednog poslodavca drugom i agencija za zapošljavanje, kao i ukidanjem procedure za otkaz.“

Koja prava radnika u komparaciji sa aktuelnim će novi Zakon o radu smanjiti?

Smanjuje se niz prava, ali najvažnije je da se praktično procedura otkaza do kraja reducira i obesmišljava, na primer poslodavac može da radniku da otkaz i pre nego što sindikat da svoje mišljenje, ukida se pravo na uvećanje zarade za smenski rad, smanjuje se pravo na dane godišnjeg odmora i plaćena odustva, povećava se broj razloga za davanje otkaza, poslodavac može samostalno da menja odredbe ugovora o radu i niz drugih promena koje suštinski menjaju na gore radno pravni položaj zaposlenog. Poseban problem je niz novih odredbi koje, praktično, rad i delovanje sindikata svode na puku formalnost, a zaštita sindikalista se, praktično, ukida.

U kojoj fazi je donošenje novog Zakona o radu i koje aktivnosti provodi Vaša organizacija?

Zakon o radu je u fazi radnog papira, ali se vrlo brzo očekuje prezentacija Nacrta. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata je odmah reagovala i dostavila svoje primedbe. Kako su predložene izmene više od 100 članova i izmene imaju suštinski karakter, ASNS je predložila da se Zakon sa predloženim izmenama povuče i kroz istinski socijalni dijalog dođe do održivih rešenja prihvatljivih za poslodavce, Vladu i sindikate koja bi činila osnovu novog Zakona o radu. Takođe, ASNS je sa drugim sindikatima oformila Srpski sindikalni front u cilju sprečavanja donošenja Zakona o radu i drugih „reformskih“ zakona koji značajno pogoršavaju radno dostojanstvo, ekonomski i socijalni položaj radnika. Front će se svim pravnim i sindikalnim sredstvima boriti za sprečavanje donošenja Zakona o radu, uključujući i veliki protest 10. decembra 2013. godine na Dan ljudskih prava.

Kako komentarišete činjenicu da se proces mijenjanja Zakona o radu osim u Srbiji odvija i u Hrvatskoj i u oba bosansko-hercegovačka entiteta? Da li je to slučajnost?

Sigurno da nije. To je deo sinhronizovanog procesa i stalnih pritisaka od strane međunarodnih finansijskih organizacija koje ceo ovaj prostor stavljaju u jedinstven šablon i, ne uvažavajući posebnosti, primenjuju svoj restriktivan pristup ne dajući šansu bilo kakvom razvojnom konceptu. Kad tome i dodamo pritiske kvazi investitora, raznih komora stranih i domaćih i poslodavaca koji nastoje da maksimiraju profit i sve poslovne promašaje prenesu na teret radnika uz, nažalost, ogromnu nezaposlenost, pre svega mladih, imamo spinovan ambijent u kome se kao mera spasa ekonomije predlažu ovakvi anticivilizacijski zakoni.

Da li po ovom pitanju razmjenjujete iskustva sa predstavnicima sindikata u BiH i Hrvatskoj?

Nažalost vrlo malo iako su razmena iskustava, ideja, pa i zajedničke aktivnosti odavno neophodnost. Ovo je prilika da pozovem sve sindikate iz regiona na zajedničku borbu, uzajamnu podršku i radničku i sindikalnu solidarnost.