- Evo, doveli smo Lazara Krstića, profesionalca. Ovo je prvi put da je neko doveo stručnjaka, prvi put da jedna stranka nije za sebe tražila resor finansija.

Šta ste savetovali Krstiću kad ste mu ponudili da bude ministar finansija? Na šta ste ga upozorili?
- Rekao sam mu: „Sine, imaćeš mnogo problema.“ Rekao sam mu da će sve biti mnogo gore nego što misli. Da su trenuci slave kratki, da posle toga dolazi kritika, jer u Srbiji svi pokazuju svoju snagu ako nekoga što jače opsuju. „To, sine, i tebe čeka. Ako si spreman to da prihvatiš, uđi u arenu. Ako nisi, onda nemoj ni ulaziti. Da će te neko čuvati u staklenoj kugli, da ćeš biti zaštićen - nećeš. Ja ću ti pomoći, ja ću te štititi od svih teških poteza, reći ću da je to naša zajednička ideja, pa će to iskoristiti da udare po meni. Ali moraćeš da očvrsneš, da se tučeš, da se boriš, jer sve reforme koje mislimo da sprovedemo bolne su i teške, ali napraviće nam normalnu zemlju.“

Neki kažu da je Lazar Krstić previše mlad da bi vodio javne finansije?
- Kad smo pomenuli da želimo da dovedemo strance, prvo su rekli - nemojte zato što je seksualni predator. Pa sam onda čuo nemojte zato što je stranac. Nisam znao da je kod nekog ko se zaklinjao u Evropu ksenofobija baš toliko izražena. Onda sam od njih čuo predloge da dovedemo nekog našeg mladog stručnog čoveka. Doveli smo, a on je sad ispao previše mlad! Ugoditi svim Srbima apsolutno je nemoguće. Biće sutra problem i to što malo odugovlači dok govori ili što ima bradu ili nema. Uvek će vam naći bezbroj mana.

Šta je cilj dovođenja stranaca?
- Trudili smo se da pronađemo najbolje. U kampanji sam još razmišljao šta bi bila dobra vest za Srbiju, pa sam doveo Rudolfa Đulijanija u Beograd. Nažalost, mnogi to nisu prepoznali. I tada sam video da neki ljudi jednostavno ne mogu da podnesu da uspešni dolaze u ovu zemlju i da rade s nama. Ali to je moje opredeljenje, od kojeg neću odustati - da tražim najbolje ljude, naše ili strance, od kojih možemo da učimo. Neke zemlje koje su bile čak i siromašnije nego što smo mi svoj procvat su doživele tako što su dovele ljude koji znaju, koji su odgovorniji i ozbiljniji. Više decenija su menjali svest sopstvenog stanovništva, menjali svoje radne navike, i zato su mnogo toga uspeli da urade. Najbolji primer toga vam je Singapur.

Ako se ne varam, i Singapur je zvao strance u svoju vladu?
- Oni su gotovo celu vladu sastavili od stranaca. Učili su i naučili mnogo više od ostalih u svom okruženju i danas je to jedna od najbogatijih zemalja na svetu, iako mala, bez prirodnih resursa kakve imaju okolne zemlje. Veoma je važno da se ne stidimo onoga što ne znamo, već da pokušamo da to naučimo i ispravimo. Da svoju političku taštinu ostavimo po strani i uradimo nešto za svoju zemlju. Na kraju će doći rezultat. Možete da govorite o „Jatu“ šta god hoćete, i biće problema, ali do kraja godine to će biti najuspešnija avio-kompanija u regionu, i to ne mislim samo na prostor bivše Jugoslavije, nego i na Rumuniju, Mađarsku... Posle 40 godina, ta kompanija će sledeće godine postati profitabilna. Izvinite, zar to nije velika stvar za svakog građanina ove zemlje?

Koje su to oblasti koje možemo da razvijemo kako bismo stali na noge?
- Pre svega treba da napravimo sistem koji može da funkcioniše, moramo da uredimo zemlju. Moramo da obezbedimo vladavinu prava i izborimo se za najbolji mogući ambijent za biznis u ovom delu Evrope. Bio sam na sastanku s ljudima iz Svetske banke, bio je sa mnom i Lazar Krstić. Rekli smo da hoćemo da budemo uspešniji i bolji i od Gruzije i od Makedonije u tome koliko je dana potrebno za dobijanje dozvola za izgradnju, da taj rok skratimo na mesec dana, a danas to ne možete da uradite ni za godinu, da procedura bude pojednostavljena, da podstičemo biznis, gradnju, razvoj. A ne samo da negde nešto zaustavljamo. U Srbiji postoji bolest koja se zove „zaustaviti sve, ne uraditi ništa i ne izgraditi ništa“. Jednom je to neki zavod za zaštitu nečega, drugi put zavod za ne znam šta, onda ljubitelji biljaka - samo da se negde nešto zaustavi.

Mislite da je to deo našeg mentaliteta? Da li je to moguće promeniti?
- Siguran sam da je moguće jer naši radnici i stručnjaci u inostranstvu postižu izvanredne rezultate. Mali Lazar je dospeo do toga da bude jedan od najboljih operativaca u „Makinsiju“, a to je, za one koji ne znaju, jedna od najpoznatijih konsultantskih kuća u svetu. Siguran sam da možemo da napredujemo, da uradimo mnogo više i u tom smislu me ne zanimaju politički poeni, da li će neko da prihvati ili ne prihvati ovu moju ideju. Na kraju će biti važan rezultat - da li ćemo ovde napraviti fabriku čipova ili ne, da li ćemo konačno, posle 50 godina marketinških priča, moći da gradimo Beograd na vodi ili ne.

Na koje zemlje tu možemo da računamo za velike investicije, osim Emirata?
- Emirati su za Srbiju dar s neba, i to zahvaljujući nekim ličnim kontaktima. Moramo pre svega da napravimo ambijent za zapadnoevropske zemlje, za Rusiju, Kinu, za one koji imaju interes da ovde uđu. A onda će nam Emirati biti šlag na tortu. Ja se uvek rukovodim onim što je Li Kuan Ju govorio: „Ko reskira - profitira“ - morate da rizikujete, da podižete ciljeve. Želim da budemo različiti u odnosu na ostale. Ne prihvatam izgovor da nemamo more i da zato ne možemo da se merimo s drugima. Možemo da imamo bolje industrijske kapacitete, razvijeniju poljoprivredu, možemo da navodnjavamo sve naše površine, a ne samo pet odsto ili manje, da napravimo najbolji banjski turizam u Evropi, na Dunavu možemo da napravimo čudo - apsolutno čudo. Od Apatina do Kladova. Ali neko mora time ozbiljno da se bavi, a ne da priča o izborima. Ono što je moja namera sada, pošto za koji dan više neću biti ministar odbrane, jeste da se bavim organizacijom različitih velikih projekata i da pomognem. Evo danas, kad smo govorili o projektu „Beograd na vodi“, kad su republički i gradski stručnjaci govorili o roku od 18 meseci, ja sam im rekao - završite za šest. Tačka. Stvarno ne znam kako. Završite za šest meseci. Kad bi nikla zgrada u Abu Dabiju da su sebi davali takve ciljeve? Nikad.

Tvorac modernog Singapura, bivši premijer Li Kuan Ju, ekonomski bum u Singapuru napravio je u okviru jedne generacije. Šta je za Srbiju realan rok za popravljanje ekonomije?
- Mislim da do kraja godine, uz znanje, umeće i angažovanje velikog broja ljudi, stranih i domaćih stručnjaka, možemo da napravimo neku vrstu „Maršalovog plana“ - šta je to što u narednih 10 godina moramo i možemo da uradimo. I tu će biti mnogo toga teškog, ali narodu moramo jasno da kažemo da ćemo to uraditi. Ali neko isto tako mora da kaže da smo snažni u energetici, rudarstvu, poljoprivredi.

Šta će biti najbolnije tačke u vašem Maršalovom planu?
- To što ćemo morati da sprovedemo reformu javne uprave. Što znači da će neki ljudi morati da nađu nešto drugo da rade. Moraćemo da uradimo restrukturiranje javnih preduzeća, što znači da neki partijski činovnici neće moći da rade ono što su do sada. Biće teška i penziona reforma - moraćete s više godina da idete u penziju, a ne kao što je do sada bilo, da neko sa 35 godina nađe načina da se neopravdano penzioniše. Ne može više! To moderna i ozbiljna država ne može više da izdrži. Niste me pitali o lepim stvarima, a mislim da možemo da izgradimo 30 izvanrednih hotela, i skupih i jeftinih, na obali Dunava, da izgradimo marine, plaže, možemo da uvežemo to s Borskim jezerom, da naše banje podignemo infrastrukturno, da u njih dovedemo i Kineze i Japance, pošto oni to traže. Treba da završimo Bistricu, Topionicu u Boru, „Petrohemiju“, s „Mubadalom“ da završimo fabriku čipova, „Boš“ nam dolazi u Pećince - 600 ljudi se zapošljava, u narednim godinama očekujemo pet hiljada novih radnih mesta, u ponedeljak nam dolazi „Mercedes“ na razgovor.

Kad će, prema tom planu, običnom čoveku biti bolje?
- Važno je da običan čovek vidi da to ide u nekom boljem smeru. A za godinu-dve očekujem da ljudi i na sopstvenom primeru vide da im je nešto lakše. Mi to bez podrške običnih ljudi ne možemo da radimo. Zato to niko nije ni hteo dosad da radi. Plašili su se da će ljudi izaći na ulice. Pa dobro, nek izađu. Mi to moramo da izvedemo. Ako neko zna bolje rešenje, neka kaže. Ja mislim da nema boljeg.

S kim još pregovarate od stranaca? Pominjali su se i Gerhard Šreder, Stros-Kan, britanski parlamentarci?
- S gospodinom Stros-Kanom sada razgovaramo da vidimo možemo li se saglasiti o važnim elementima koji treba da budu obavljeni u Srbiji ili su nam pogledi nešto drugačiji. Očekujem rasplet u narednim danima. Takođe, razgovaram i s nekim drugim strancima i očekujem njihovu posetu uskoro. Reč je o ljudima iz Austrije, Nemačke, ali i sa Ostrva, razgovaram i sa svojim prijateljima iz Emirata koji imaju brojne savetnike iz oblasti poljoprivrede, sa izraelskim savetnicima za poljoprivredu. Time dobijate neku vrstu političkog i ekonomskog kišobrana, tako se vidi da ova zemlja hoće da ide napred. Pogledajte, u regionu nam se dive zbog šeika Muhameda - pogledajte šta Hrvati rade da ga dovedu, pogledajte kako u Bosni pate zbog toga. Mi treba da budemo srećni što imamo takvog prijatelja.

Ko će biti novi ministri SNS?
- Ne mogu to da vam otkrijem. Ako me pitate, u glavi nemam samo jednog.

U vezi s kim se to dvoumite?
- Reč je o Ministarstvu poljoprivrede, da budem potpuno otvoren.

Zašto? Nemate dobrog kandidata?
- Obično ljudi kažu: „Znali smo da nemate dobrog kandidata“, a onda, kad vidim kandidate nekih drugih stranaka, glava me zaboli. Evo, kažite mi vi, dajte mi pet imena u Srbiji, da znate da jedan ne radi za „Viktorija grupu“, da drugi ne radi za neki drugi ili treći lobi. Evo i ja ga tražim. I to ga ne tražim po stranačkom principu, nego i po Srbiji i po celom svetu. I uopšte me nije sramota da to kažem. I nije me sramota da kažem da SNS nema dovoljno dobrih kadrova jer ni sve stranke u Srbiji nemaju dovoljno kadrova. SNS ima više boljih kadrova od drugih, ali ni to nije dovoljno. Ko je ekspert koji može da ukrupni naš posed, koji može da nam pomogne da obezbedimo strane investicije, da napravimo irigacioni sistem, dajte mi nekog ko ima viziju i ko može to da uradi. I niko nema odgovor. Iza svakog stoji neki lobi. To je naš problem.

U rekonstrukciji ste smenili Gorana Kneževića. Je li i on radio za nekoga?
- Ne, Goran Knežević je veoma pošten čovek. Nikad mu nisam zamerio zbog afere „aflatoksin“ zato što sam znao da je to bio pokušaj rušenja Vlade i države Srbije. Iz cele afere samo je Goran Ješić izašao bogatiji za stan u Beču, dok je Srbija izašla neuporedivo siromašnija.

Kako je Ješić preko te afere zaradio stan u Beču?
- Ne znam, to pitajte njega. I ja se pitam kako je mogao da ga zaradi sa onolickom platom u pokrajinskoj vladi, a u Beču je najskuplji kvadrat u ovom delu Evrope. Samo sam video da je odjednom osvanuo njegov stan u Beču, odmah po završetku afere „aflatoksin“. Goran Knežević nema taj stan u Beču. Od njega u budućnosti očekujem mnogo. Rekao sam mu: „Ti, Gorane, moraš da izađeš iz kolotečine, ne možeš da budeš običan ministar“. On nije napravio nijedan skandal, a neki su ministri pravili skandale. I on će na drugim projektima pokazati svoju snagu i svoje znanje.

Zanimljivo je da je bilo mnogo afera u MUP, a opet nije rekonstruisan, Dačić je ostao na mestu ministra. Kako to?
- Moja poruka, ono što sam ja pokazao, jeste da se nisam rodio u fotelji i da je moguće da se odrekneš nečega što ti statusno ništa ne donosi, da ga se odrekneš za jedan dan a da te na to niko ne tera. I da to nije ništa strašno. Ne bi bilo fer ni prema tim ljudima u Ministarstvu odbrane, jer je trebalo da provodim tamo po devet sati, a to nisam mogao. Pa zašto bih onda zadržavao tu funkciju - da bih imao dva automobila više, da bih se vozio helikopterom? Ne razumem, u čemu je stvar? Ako mislite da ću na nekog drugog vršiti pritisak, ne pada mi na pamet. Moje je da postavim ciljeve i da vidim da li možemo da ih ostvarimo. Ako možemo - odlično, ako ne možemo, nema vlade - kraj priče. Nije ovo vlada ni Ivice Dačića ni Vučića, nego Vlada Srbije.

Kako je protekao razgovor s Đilasom? Interesantno je da se srećete s njim dok vaši odbornici u Skupštini grada Đilasu najavljuju „vruću jesen“?
- Ja sam danas počeo naše razgovore rekavši: „Ko zna šta će da bude“. Možda će Demokratska stranka pobediti na izborima, kao što kaže Đilas, a možda će i SNS pobediti na nekim izborima u Beogradu. Ali nevezano za to, važno je da što pre uđemo u projekat „Beograd na vodi“, da se svi ljudi saglase o nečemu što je normalno. Zar treba da budemo potpuno nenormalni pa da ne možemo da razgovaramo o nečemu što je do sada obično bio plod marketinških trikova za vreme kampanje. Pa daj da probamo da ostvarimo taj projekat. Nećemo ga mi brzo završiti, ali daj da konačno krenemo, jer ako ne krenemo, nikad ga nećemo završiti.

Kakav je vaš utisak, da li kod Đilasa postoji volja da ostvari projekat „Beograd na vodi“?
- Da, i mislim da su se svi učesnici razgovora saglasili s tim.

Nema surevnjivosti što je to vaš plan?
- Ne mislim da ima surevnjivosti oko bilo čega što je dobar plan. Mislim da je važno da se nešto gradi, da nešto privlači turiste, da bude atrakcija, da pravimo biznis, da ekonomija napreduje, i mislim da gospodin Đilas razume taj jezik.

Možete li sebe da zamislite u budućnosti u vladi s Đilasom?
- Niti sam o tome razmišljao, niti smo o tome govorili. Pričali smo samo o ovom projektu i ni o čemu više. Mi imamo partnere na republičkom nivou, on ima svoje partnere, i to je to. Naš sastanak je potpuno normalan događaj, a ispala je neka svetska fama oko svega. Nije nama ovo prvi put da se vidimo. Sto puta smo se videli, mi razgovaramo, nismo mi iz ne znam kog perioda da ne možemo da razgovaramo ili da nemamo telefon jedan drugog. Imamo različite ideje, različite poglede na svet, i to je u redu. Kakve to veze ima s poslom na kojem zajedno moraju da rade i republika i grad? To je u interesu i Beograda i Srbije, a tako misli i gospodin Đilas.

Šta se dešava s borbom protiv korupcije? Da li je sada samo letnje zatišje ili je došlo do nekog zastoja?
- Kad se pojavi optužnica ili optužni predlog, svi kažu nevini smo, jedva čekamo na sud, a onda njihovi advokati rade sve da se to odloži - to vam je slučaj s Dulićem, Miškovićem, sa svim „apsolutno nevinim“ i „državom koja lažno nekog optužuje“. Tu je država pokazala nedovoljnu sposobnost i više ne sme da se ponovi da se nešto odlaže u beskonačnost. Predstoji nam velika borba da nam pravosuđe bude efikasnije, brže, naravno, pravično, da se presude donose u skladu sa zakonom, da niko ne može da vrši pritisak na sudiju. Ponosan sam na činjenicu da nikad nijednog sudiju nisam pozvao telefonom, a kamoli se sreo s njim.

Jeste li zadovoljni time kako policija radi svoj deo posla?
- Mislim da to ide prilično dobro. Istrage su daleko odmakle i mislim da će biti vruća jesen.

Spočitavali su vam da štitite Milana Beka. Jer Beko se spominje i povodom „C marketa“, i „Luke Beograd“, i u privatizaciji „Novosti“, a saslušavan je samo za „Luku“?
- Protiv Beka se vodi istraga u najmanje tri predmeta. I to nije tajna. Za „Luku“, za „C market“ i za „Novosti“. Ne razumem, kakva je tu usluga učinjena gospodinu Beku? Što je išao 20 puta na saslušanje? Neki ljudi polaze od sebe jer znaju kakvi su. I znaju da bi rado pravili kombinacije sa svakim, a pošto uvek smatraju da su drugi ljudi lošiji od njih, misle da ću to i ja da radim. Njihov je problem što ja to ne radim. Ni s Miškovićem, ni s gospodinom Bekom. Ne zato što ne mislim nešto loše o njima, nemam nikakav lični odnos, nego postoje nadležni državni organi i za gospodina Miškovića, i za mene, i za Beka, i za gospodina Lazarevića, Kostića, Dačića, za svakoga od nas. Kad god nešto uradite, kažu „to je iz političkih razloga“, a ja mogu da odgovorim da me to uopšte ne interesuje. Može da bude uhapšeno još 50 ljudi iz DS, 100 iz SNS, šta me briga kojoj političkoj partiji neko pripada.

Osećate li se ponekad u toj borbi kao sam protiv svih?
- U nečemu drugom se osećam usamljeno. Ono što ja vidim kao problem, ali ubeđen sam da mi to kao građani možemo da prevaziđemo, jeste taj negativistički pristup kojem sam bio sklon, taj cinizam kojim rušimo sve, i ono što je dobro i ono što nije. Mi Srbi smo nekad imali dozu vesele i inteligentne džangrizavosti, i to je dobra osobina, ali to se vremenom pretvorilo u cinizam i sarkazam, negativizam, ponekad i u mržnju, čak i prema dobrim idejama. Da li mislite da ja ne vidim kako deo ljudi, kad ne može da vam kaže ništa više za „Itihad“ i „Jat“, govori: „E, pa pogledaj kakva su ti usta!“ Pa dobro, ružna su mi usta, krivi su moja majka i otac, i šta da radim s tim? Je li to najveći problem? Kakve to veze ima sa „Itihadom“ i „Jatom“? Uvek moramo da tražimo i da pronađemo nešto loše. Sto godina slušam priče o hrastu i nikad neću razumeti zašto ćemo 100.000 evra dati za to. Prihvatio sam to na kraju jer sam shvatio da bi me cela Srbija pojela da se taj hrast sruši. Mislim da je bolje da smo zaposlili ljude. Prihvatio sam to kao svoj poraz. Prihvatio sam da svi misle drugačije, da sam ja sam. Rekao sam sebi, mora da ja grešim, mora da sa mnom nešto nije u redu. Kako to da je samo meni važniji ljudski život i zapošljavanje, a svi drugi više vole biljku?

Kako ste taj negativizam u sebi pobedili?
- Pre nego što sam ušao u kancelariju, dvoumio sam se. Ja sam to više puta pobeđivao u sebi. Imaš nešto što guraš, nešto što hoćeš da ostaviš iza sebe. Ja ću 1. januara biti najsrećniji kad uđem u 10 naših aviona, oni će sledeće godine biti naše vlasništvo. To je sitnica, ali to na godišnjem nivou znači 50 miliona evra. To me vuče napred. I zato taj negativizam ne može da me zaustavi. Ja i danas priznajem da to ne razumem, da, na primer, nisam razumeo to u vezi s hrastom. Možda ću razumeti za neku godinu. Ostavljam mogućnost da sam pogrešio. Osim što sam video da su svi jedva dočekali da nađu temu oko koje će se ujediniti - ne mogu da kažu da sam ukrao, da sam lenj, jer sam valjda jedini koji nije otišao na dan odmora, pa su našli hrast. Nije ni to problem. Ali kad pitam šta je rešenje, onda rešenja nemaju. Svi znaju da kritikuju drugog, a kad pitate šta bi uradili, nemaju odgovor.

Moje ruke su čiste

Imate karakterističan način držanja ruku u „trouglu“. Odakle vam taj gest?
- Uvek sam voleo da mi ljudi vide ruke. Nisam nikome ništa uzeo, ništa oteo. Važno je da vam ljudi vide ruke. Ja sam krupan čovek, da ih držim samo ispred sebe, izgledalo bi smešno. I onda nađete da to izgleda malo skromnije, morate nekako da ih skupite, i taj gest je tako spontano došao. Ništa drugo. Mislim da je to poštenije nego da držim ruke ispod stola, jer to izgleda kao da nešto muljate, krijete, kradete. Nemam šta da krijem. Moje ruke su čiste i ne stidim se da ih pokažem.

Istraga o „C marketu“ pri kraju

Dokle se stiglo u istrazi o „C marketu“?
- Mislim da je pri kraju. Tužilac donosi odluke ko će biti saslušan. Možete vi da znate ko stoji iza nečega, ko je nešto smislio, ali morate to da potkrepite papirima i dokazima, a tužilac je taj koji odlučuje gde ima slučaj, gde ga nema i gde podnosi optužnicu. Slušao sam tu priču o „Sartidu“ i Aleksandru Vlahoviću. Tužilac kaže: „Izvinite, ali ja nemam dovoljno dokaza za Vlahovića“. I šta sad - ispada da sam ja drug s Vlahovićem, da ga štitim? Nema dovoljno dokaza - možda je on to uradio, možda nije, ko to zna.

Na infuziji pet puta za tri dana

Niste otišli na odmor, svaki dan ste na poslu do 20 časova. Kako izdržavate takav tempo?
- Kao što možete da vidite, primio sam pet infuzija u poslednja tri dana, što mi se vidi po rukama.

Zbog čega?
- Zbog pada imuniteta. Ali to je sitnica, nevažno je, traje sat vremena dnevno.

Dolazi doktor kod vas u Vladu da vam da infuziju?
- Da. Moj doktor Zlatko Lončar dođe ovde, dobijem infuziju kad god se osećam loše. Kad mi je pritisak loš, onda dođe doktor Dinčić, to su dvojica mojih prijatelja koji mi pomažu da izdržim.

Ne bojite se da možete da imate ozbiljne posledice po zdravlje?
- Baš me briga. Zanima me samo kakav ću rezultat imati iza sebe i žuri mi se. Uopšte mi se ne stoji i ništa mi se ne čeka. Mnogo, mnogo, mnogo mi se žuri. Pogledajte, ko je pre samo nekoliko meseci mogao da pomisli da ćemo na ovakav način uvoditi ministre? Ljudi traže ozbiljnost, da vide da neko hoće nešto da menja u ovoj zemlji. I zato žurim, zato me ne interesuje da li mi se odmara. Nisam slanu vodu ni pomirisao, a kamoli se okupao, ne pamtim otkad. Pa šta? Bio sam u Abu Dabiju, nisam se okupao. Pa šta? Postoji drugi posao, mnogo bolji, lepši - da nešto uradim u Srbiji. Kud ćete lepši i veći posao.

(kurir-info.rs/Frontal)