Sa stola generalnog direktora Javnog servisa svakog ko uđe iznenađuje ogroman čekić, malj. Aleksandar Tijanić u svom ironijskom stilu kaže "glavno sredstvo uređivačke prinude". Na zidu uramljen čuveni poster sa njegovim likom i natpisom "Kurčevito".

Na intervju za Blic dolazi sa sastanka u Vladi i pitamo da li će biti ukinuta TV pretpata, kako je to tvitovao vicepremijer. Sledi logičan odgovor: "Ako najmoćniji čovek u državi tako kaže, onda će tako i biti".

Ko se najviše trudi da vas smeni i da li će uspeti? Pun mandat vam ističe sledećeg proleća.

Nije važno ime generalnog direktora, već šta RTS znači u datom trenutku Srbiji. Da li je njegov program podrška uspostavljanju normalnosti ili raspiruje nepismenost, ksenofobiju i neumnost na svim nivoima. Ni posle, bezmalo, 10 godina na ovom poslu ja ne pridajem sebi nikakvu važnost. Običan sam, mali novinar željan pisanja.

RTS ove godine neće biti najgledanija TV stanica. Ima li to veze sa novcem ili...?

Što je kriza dublja ukus gledališta je plići. Svake tri godine spiralna kriza u Srbiji samoobnavlja "revoluciju primitivizma" bekstvo od stvarnosti, dokumentarni rijaliti, svaki put u sve gorem izdanju. Koji program na svetu, kakav Šekspir imaju šansu da nadmaše direktne prenose koitusa, masturbacije, defekacije, svih oblika mentalnih poremećaja franko dnevna soba građana? Brine, međutim, što su takvi programi samo u Srbiji najgledaniji. Lek nije televizijski, medicina je mešavina ekonomskog, socijalno-psihološkog i političkog oporavka.

Pretplata ili budžet, šta je bolje za RTS i sa kojim modelom bi vlast manje kontrolisala nacionalni servis?

Najbolja je pretplata, kad je moguća. Ako nije, a budžet može da izdrži, onda državno finansiranje da bi se olakšao položaj građana. Hrvati danas plaćaju 96 procenata pretplate za lošiji program nego što je naš. Ovde je procenat naplate oko 30 procenata i postaje besmislen. No, ako je rukovodstvo RTS-a preljubazno prema bilo kojem režimu, vlast može sve, bez obzira na oblik finansiranja.

Kako ocenjujete stanje medijskih sloboda u Srbiji, ili, još tačnije, koliki je stepen demokratije?

Sve je u najboljem redu. Tradicionalističke novine nemaju čitaoce, ostale su na obodu anarhije. U Starom Rimu osuđenim klevetnicima je, bez lokalne anestezije, na čelo utiskivan žig sa početnim slovom K. To se smatralo najvišim stepenom građanske sramote. Danas vam za bavljenje novinarstvom nije potrebna pismenost; samo mobilni telefon i krvoželjnost. Anarhija jeste najviši stepen demokratije.

Kako se informišete, preko novina, naslova, agencija? Kome verujete?

Svakog jutra "čitam" sve novine najmanje 10 minuta. Vidim trendove, mete, akcije, plaćene hajke, raskid saveza, začeće koalicija. Dovoljno. Daj bože da Srbi nikad ne nauče da "čitaju" medije. Ima i ozbiljnih pokušaja novinarstva. Podsećaju na folklorna društva koja čuvaju običaje, recepte, pesme i glamočko gluvo kolo.

Ko se u Srbiji pita, jedan čovek - onaj ko, uz podršku 77 odsto građana, kontroliše službe bezbednosti ili su centri moći podeljeni, tajkunski, ruski, nemački...?

Šta će čoveku koji je srušio pet važećih stereotipa, uz tročetvrtinsku podršku, moja hvala? Ili šta može moja zamerka? Zato samo upozorenje: za dve-tri godine prolaziće vreme entuzijastičke plebiscitarne podrške, stanjiće se aplauzi, porašće skriveni apetiti za naplatu lojalnosti, iščeznuće oreol apostola, pitanja će postati glasnija. Ima samo dve-tri godine vremena da on nađe odgovor na pitanje koje naziva "noćnom morom" - kako i čime da ovu naciju vrati na smisleni posao?

Koje stereotipe je srušio Aleksandar Vučić?

Pa srušio je stereotip o srpskoj desnici koja je, po definiciji, smatrana antievropskom. Zatim, strah od tajkuna, koji su smatrani pravim vlasnicima i upravljačima srpske države, pretvorio je u "strah tajkuna". Postigao je taj efekat postavljajući jednostavno pitanje - "a kako si zaradio prvi milion"? Potom stereotip o Srbima koji večno neće da pregovaraju, kad pregovaraju neće da potpišu, kad potpišu neće da ispune dogovoreno. Onda svesrpsko ubeđenje da sa Albancima nikad više neće biti razgovora, sem ako su u pitanju zarobljenici. Razočarao je mnoge procenom da zbog srpskih problema i Kosova, nasuprot najavama "upućenih" i "značajnih" Srba, Rusi neće ići u sukobe sa Amerikom. Na kraju, usudio se da nam omiljenu istoriju, u našem tumačenju, zameni pitanjima ekonomije, po otuđenim evropskim standardima. Ovo poslednje je, gotovo, nacionalna uvreda.

Da li je briselskim sporazumom razrešen kosovski čvor?

Kosovski čvor je razrešen kad je četa britanskih Gurka ušla na teritoriju Pokrajine. Srećom, nije bilo nijednog ludog potporučnika da naredi juriš bajonetima na kukri noževe Nepalaca. Jedino ne mogu da prežalim poginule pilote. Nijedan nije odbio da poleti na borbeni zadatak protiv 1.000 aviona. Slično je, u vreme slobizma, razrešen i čvor Knina. Nije se našao nijedan Srbina da, verujući u ispravnost slobizma, ostane, uđe u legendu i pogine braneći kninsku tvrđavu i srpsku trobojku. Ne znam da li znate, tamošnji jarbol sa srpskom zastavom zapravo je prečka od zvezdinog gola sa "Marakane" na koju je Tuđman, ne znajući to, istakao šahovnicu.

Odlično poznajete Koštunicu, bili ste mu savetnik, da li se slažete s njim kad kaže da je vlast izdala Srbiju i predala Kosovo?

Normalna nacija mora da ima i Koštunicu i ove druge. Samo je srazmera u pitanju. Prvi u nizu odgovornih za Kosovo je knez Lazar i njegovi radni rezultati. Na kraju lanca smo mi, sa zakletvama o Kosovu i odbijanjem da živimo na njemu. Za 13 godina svoje vladavine Sloba je samo 1.300 srpskih porodica uspeo da vrati u Pokrajinu. Možda bismo mi Srbi većinski pristali da živimo u tim predivnim krajevima, pod uslovom da neko čarobnim štapićem, bez krvi i napora, otera sve Albance preko Prokletija. I one koje smo učili da budu Jugosloveni i one koje smo prisiljavali da budu Srbi. Ne biva.

Šta je za vas patriotizam? Da li smatrate da je taj pojam kod nas zloupotrebljen da bi se sakrili lični interesi, da bi se manipulisalo i da bi se razvijala mržnja?

Nije problem patriotizam već njegov najcrnji derivat za 21. vek, a to je nacionalizam. To je uvek formula. Sve što se ne uklapa u formulu, nije naše. Sve što nije naše, tuđe je. A tuđe mrzimo ili ga se bojimo. Patriotizam, u našoj jednačini, uvek je uterivanje u tor, jednačenje prema najgorima, horsko blejanje, lavež šarplaninaca i batina čuvara. Pravi patriotizam ujedinjuje oko ciljeva koji unapređuju naciju i ne teraju je u pogibiju već u spas. Inače, svaki političar koji nam soli pamet, soli sebi biftek.

Nema novca za kulturu, prave se spiskovi nepatriotskih umetnika, na televiziji reprize...Kuda to vodi?

To vodi u buduće sukobe unutar proevropske većine. Većina je stvorena oko jednog autoriteta, umora nacije i nade građana da će njihov narod da prevaziđe sebe i sopstvena verovanja, biti priznat od sveta koji deli propusnice za budućnost. Ljudima je dosta života na trusnom području Balkana, kao šava dva suprotstavljena sveta. Razlike u metodologiji, ideologiji i praksi upravljanja, na svim nivoima, mogu da pojačaju razlike i razliju postojeću ubedljivu većinu na dva pola. Naime, prirodnije su njihove razlike nego preklapanje ciljeva, verovanja i puta kojim bi u Evropu. Između te dve granice i njihovog sukoba danas stoji autoritet jednog čoveka.

Zašto RTS nema dečji i obrazovni program kakvog se sećamo - "Nevena", "Poletarca"...?

Uvek ista pitanja, uvek isti odgovor. Šta su današnja deca? Ljupki, neodoljivi monstrumi koji sa dve godine tapkaju po tabletu i puštaju sebi spotove, crtaće i muziku. I sad im otmemo elektonsku igračku i pustimo "Poletarca". Probajte. Nema više takve dece, nema ni onakvih pisaca.

(RTS.rs/Frontal)