Da suđenje neće ići baš po scenariju, vidjelo se već na samom početku. Proces je zvanično počeo 27. novembra 2006. godine, ali bez optuženog u sudnici. Tada je štrajkovao glađu zato što mu sud nije dozvolio da se sam brani. Zbog naglog pogoršanja Šešeljevog zdravlja, suđenje je prekinuto samo četiri dana kasnije. Iako bolestan, lider radikala se žalio na odluku kojom mu je nametnut branilac, a žalbeno vijeće je već sutradan „poništilo početak pretresnog postupka i naložilo ponovni početak suđenja“.

Proces je ponovo počeo skoro godinu dana kasnije. Sada sa Šešeljem u sudnici. Međutim, ponovo je prekinut poslije godinu i po zbog navodnog zastrašivanja nekoliko svjedoka tužilaštva.

Za Šešeljevu porodicu, ovo „sudsko mrcvarenje“ se nastavlja:

- Ništa ne nagovještava da suđenje može uskoro da se završi - kaže njegova supruga Jadranka Šešelj. - Izricanje presude je prvo bilo zakazano za mart, a onda odloženo za jun. Zato, na osnovu ponašanja Haškog tribunala u sličnim stvarima, ne preostaje nam ništa nego - da čekamo. Ono što je dobro u svemu tome, jeste da se Voja zdravstveno osjeća bolje nego ranije. Prebrodio je krizu od prošle godine.

Na pitanje, kako reaguje lider radikala na to što će uskoro biti desetogodišnjica od kako se predao haškom tribunalu, Jadranka Šešelj kaže da on ne pokazuje da gubi strpljenje.

- I dalje odlazim svakog mjeseca. Ne mogu da kažem da je isto, sve je teže i teže. Ovo suđenje nije ni počelo u roku, pa u roku ne može ni da se završi.

Za profesora međunarodnog prava Aleksandra Mezjajeva, ovoliko trajanje postupka je skandalozno:

- Ovo je najduže suđenje u istoriji Haškog tribunala. Već neko vrijeme se ne održavaju ni statusne konferencije u njegovom predmetu, a razlog za to nije ni objašnjen kako treba. Bar ne u pravnom smislu. Imajte u vidu da razlog za sazivanje konferencije može da bude i rasprava o zdravstvenom stanju optuženog.

Posljednji dokaz protiv Vojislava Šešelja, tužilaštvo je iznijelo 13. januara, 2010. godine. On je smatrao da tužilaštvo nije dokazalo svoje tvrdnje, i da zbog toga ni nema potrebe da iznosi odbranu.

Na presudu prvostepenog vijeća, prema dvije decenije dugoj praksi Haškog tribunala, ni jedan optuženik nije ovoliko čekao.

Da ima pravo da tuži Haški tribunal zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, Šešelj bi sigurno dobio parnicu.

Osim toga što je postao „maratonac“, Šešelj je jedini optuženi koji se dobrovoljno predao, a nikada nije tražio garancije Vlade Srbije za privremeno puštanje na slobodu.