“Крајина осигурање” из Бањалуке, једино осигуравајуће друштво у РС у већинском државном власништву, један од примјера утицаја државе (ентитета) на неодговоран приступ надлежних управљачких органа којих доводе до незаконитих поступања и лоших пословних резултата.

“Крајина осигурање” је основано 23. јуна 1992. године као акционарско друштво од стране Збора радника бањалучке филијале “Сарајево осигурања” у вријеме почетка ратних сукоба у БиХ који су узорковали подјелу имовине дотадашњих друштвених социјалистичких предузећа и финансијских организација. Друштво је извршило пререгистрацију у акционарско друштво 18. октобра 2002. године приликом чега је у Основном суду у Бањалуци државни капитал најприје био регистрован у обиму од 74,55 одсто, да би 2003. године због искњижавања државних станова био смањен на 70,45 одсто. Међутим, стварни управљач осигуравајућег друштва био је њен дугогодишњи директор Драгутин Шипка који је користио непостојање адекватне законске регулативе у области осигурања и незаинтересованост власти РС да заштите државни капитал унесен кроз пословне просторе. Наиме, „Крајина осигурање” никада у својим пословним књигама и Статуту друштва није евидентирало државни капитал, јер Шипка пословне просторе није признавало као улог државног капитала, већ друштвену имовину која је „Крајина осигурању” дата на располагање. Ријеч је о два простора у Бањалуци, и по једном у Лакташима, Челинцу, Котор Вароши и Прњавору, док је одлуком Владе из 2006. године на коришћење дат и дио објекта у Градишци. За све то вријеме се промијенило неколико ентитетских влада које нису ништа конкретно урадиле на враћању „Крајина осигурања” под контролу РС. (Нето добитак 2006. године износио је 12.866 КМ – Укупни приходи 8.031.987 КМ – 86 запослених).

Реакција државе

Ствар се помјерила са мртве тачке 2007. године оснивањем Инвестиционо-развојне банке РС (ИРБРС) у оквиру које је формиран Акцијски фонд РС (АФРС), који је у свом портфељу евидентирао сав државни капитал, акције и удјеле у привредним друштвима укључујући и оне у „Крајина осигурању”. У Централном регистру хартија од вриједности а.д. Бањалука су тада као 10 највећих акционара “Крајина осигурања” регистровани:

Акцијски фонд РС 70,45%

“Еуро-Еx” д.о.о Бањалука 22,25%

“Крајина осигурање” 5.71%

УниЦредит банк а.д. Бањалука 0.42%

“Бањалучка пивара” 0.21%

“Унис-ваљаоница ХВТ” Бањалука 0.17%

ДИ “ОМАР” а.д. Кнежево 0.08%

“Чајавец-алатница” а.д. Бањалука 0.07%

“Електрокрајина” Бањалука 0.07%

“Имако” а.д Бањалука 0.07%

“Бања Лакташи” а.д. Лакташи 0.07%

На основу тога Инвестиционо-развојна банка РС сазива Скупштини акционара “Крајина осигурања” и гласовима већинског акционара – Акцијског фонда РС, између осталих, доноси одлуку да у складу са Законом о јавним предузећима укине Управни одбор осигуравајућег друштва, а у привремени Надзорни одбор (ПНО) постави представнике Акцијског фонда на рок од два мјесеца (60 дана).

У привремени Надзорни одбор именовани су:

Миле Косорић, предсједник, ВСС војно лице из Власенице

Славиша Ковачевић, замјеник предсједника, магистар екон. наука из Бањалуке

Далибор Пухало, ВСС дипл. правник из Требиња

Младен Поповић, ВСС дипл економиста из Власенице (разрјешен на сопствени захтјев на Скупштини акционара 10.12.2008.)

Желимир Радић, ВСС дипл правник из Кнежева

Миле Косорић је предсједник Општинског одбора СНСД-а из Власенице, иначе, пензионисани пуковник ВРС, док је Младен Поповић, бивши в.д. директора Фонда за развој и запошљавање у ИРБ-а убрзо изабран за начелника општине Власеница (кандидован испред СНСД-а).

Особе добро упознате са односима у “Крајина осигурању” кажу да је Миле Косорић у ПНО, ипак, само политичка фигура “која се не мјеша пуно у свој посао”, јер нити је стручњак за послове у осигурању нити познаје пословне релације у Бањалуци.

Стога наши саговорници као “алфу и омегу” наводе замјеника предсједника привременог Надзорног одбора Славишу Ковачевића, доктора економских наука и вишег асистента на Економском факултету у Бањалуци. Занимљиво је да је Славиша Ковачевић, син Свете Ковачевића, накадашњег истакнутог кадра СДС-а из Челинца, ратног министра трговине РС и директора бањалучког трговачког предузећа “Метал”.

Далибор Пухало је директор Фонда за управљање некретнинама и потраживањима у власништву РС који послује у склопу Инвестиционо-развојне банке РС, а такође и члан Управног одбора предузећа Комунално а.д. Требиње, док Желимир Радић није познат широј јавности. Привремени надзорни одбор је по преузимању пословања од стране Акцијског фонда 2008. године именовао и за директора “Крајина осигурања” поставио Милу Громилић која је то и сада. Начин одабира кадрова је мало познат и конфузан, али је очит политички уплив с обризом да су два члана Привременог надзорног одбора истакнути кадрови СНСД-а из Власеница.

Споменути Славиша Ковачевић, замјеник предсједник ПНО “Крајина осигурања” истиче да је на ову функцију дошао на приједлог Акцијског фонда РС, односно Инвестиционо развојне банке РС, а како каже вјероватно зато што ради на Економском факултету Бањалука, те што се разумије у дату област. Он је додао и да је и сам био изненађен када је сазнао да је предложен. Од Акцијског фонда РС сазнајемо да чланове надзорних одбора у јавним предузећима именује Скупштина акционара тих предузећа на основу проведене процедуре која подразумијева доношење скупштинских одлука о: утврђивању услова, стандарда и критеријума за именовање чланова одбора, именовању комисије за избор НО и одлуке о расписивању јавног конкурса. Оваква процедура је регулисана Законом о министарским, владиним и другим именовањима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 41/03), тако да именована комисија на основу утврђених критеријума и приспјелих пријава кандидата формира ранг-листу на основу које скупштина акционара одлуком именује надзорни одбор. Комисију за избор именује Влада РС.

Дамир Миљевић, економски аналитичар, истиче да је технологија бирања чланова управних и надзорних одбора у државним предузећима позната већ годинама и састоји се у томе да након општих или општинских избора партије које дођу на власт прво међусобно подијеле плен (тј. државна предузећа) па онда на мјеста у УО и НО стављају своје подобне партијске кадрове без обзира да ли они познају или не познају проблематику и дјелатност предузећа. „Ово свакако није добро с обзиром да та предузећа онда не раде у јавном или државном интересу него искључиво у интересу оних који су их поставили што се уосталом види и по резултатима рада државних предузећа“, сматра Миљевић.

Без обзира зашто, на који начин и по којој процедури су дошли на дату позицију чињеница је да су се чланови ПНО задржали четири године, ево и како.

Рад привременог НО

Привремени надзорни одбор “Крајина осигурања”, изабран у фебруару 2008. на рок од два мјесеца, актуелан је и данас, четири године од његовог именовања?! У Акцијском фонду РС истичу да је у току конкурсна процедура по којем ће бити изабрани нови или нови/стари чланови овај пут сталног, односно непривременог Надзорног одбора. На наше питање о легитимности оваквог стања добили смо одговор да је постојање привременог надзорног одбора дозвољено Законом о министарским, владиним и другим именовањима Републике Српске, и у пракси се често дешава да се пробије овај рок од 60 дана због провођења саме процедуре. „Када је у питању Крајина осигурање а.д. Бања Лука, Инвестиционо-развојна банка Републике Српске а.д. Бања Лука је у више наврата тражила провођење процедуре за избор надзорног одбора, о чему је чак и Скупштина акционара предметног Друштва донијела одговарајући закључак. Према информацијама којим располаже Банка, потребне одлуке су донесене, и у току је провођење процедуре за избор Надзорног одбора“, истичу у АФРС. Славиша Ковачевић каже су чланови привременог Надзорног одбор остали на своме положају према одлуци Скупштине акционара из јула 2008. године по којој се ПНО продужава мандат до окончања судског поступка који је Крајина осигурање покренуло против предузећа “Еуро-еx”, које је у власништву бившег директора Крајине Драгутина Шипке и другог највећег акционара ове осигуравајуће куће. У тој одлуци такође стоји да “мандат привременом Надзорном одбору се продужава до коначног утврђивања структуре власништва у основном капиталу “Крајина осигурања” а.д. Бањалука, као предуслов за формирање Надзорног одбора “Крајина осигурања” а.д. Бањалука у складу са власничком структуром. Ријеч је, јасно, о четири година старој тужби по којој Крајина осигурање жели да поништи куповине акција од стране Еуро-еx д.о.о Бањалука, о чему се много писало у протеклом периоду. Поступак се води пред Окружним привредним судом у Бањалуци и још увијек није окончан.

Но без обзира на раније донесену одлуку да се чека до окончања горе наведеног судског поступка, на сједници Скупштине акционара 31. октобра 2011. донијета је одлука о расписивању конкурса за избор новог “сталног” НО. Како се може видјети у документима са сајта Бањалучке берзе већ раније поменуто предузеће “Еуро-еx”, а преко директора Кнежевић Зденка, је почетком јануара ове године упутило ИРБ РС и Акцијском фонду РС Захтјев за сазивање вандредне скупштине акционара, јер како стоји у образложењу захтјева “одлука Скупштине акционара донијета на сједници 31.10.2011. о расписивању Јавног конкурса за именовање три члана Надзорног одбора испред Акцијског фонда РС стално се опструише и све се чини да за овај избор истекне законски рок, те да се прогласи неспјелим, јасно без ичије одговорности, као и за све незаконитости које се дешавају у “Крајина осигурању” у посљедње четири године. Овај захтјев је достављен на увид и директорици Крајине Мили Громилић која је на исти одговорила да је захтјев „Еуро-еx“ д.о.о. Бања Лука од 12.01.2012. године поднесен ИРБ РС а.д. Бања Лука прије истека рока за пријаве на конкурс 15.01.2012. године.

Данас су већ сви рокови истекли, а још увијек нису позната имена нових чланова „сталног“ надзорног одбора. Оно што јесте познато је да привремени надзорни одбор за сво вријеме није упутио озбиљнију замјерку на рад Управе друштва на челу са директорицом Милом Громилић, а камоли покренуо њено разрјешење, иако су у претходне двије пословне године (2009. и 2010.) утврђене бројне незаконитости и неправилности у пословању друштва. Разлог за благонакон однос привременог Надзорног одбора према директорици можда је посљедица и тога што је она као свог техничког секретара запослила пуницу замјеника предсједника Одбора Славише Ковачевића (мајку његове супруге) Свјетлану Кучук. Међутим, Ковачевић истиче да није било икаквих протекција, да се госпођа Кучук пријавила на конкурс који је расписан пошто је претходна радница отишла у старосну пензију, те да је она прошла успјешно процедуру. Крајина осигурање данас запошљава 109 радника, што је за 14 радника више него на крају 2008. године. Није на одмет истакнути и да је мјесечна накнада чланова Одбора од 2008. до 2010. године износила 600 КМ, да би 2010. у складу са политиком Владе РС о уштедама у јавном сектору била смањена на 400 КМ. Колико износе нето плате менаџмента, извршних директора, у КО нисмо успјели сазнати јер нам је речено да је то пословна тајна.

Пословање друштва

Независни спољни ревизор је давао мишљење са резервом на финансијске извјештаје друштва за 2009. и 2010. годину, док је овлаштени актуар давао негативно мишљење. Ревизорска кућа “ЕФ ревизор” из Бањалуке је мишљење са резервом, између осталог, и образложило да друштво има негативан нето готовински ток из пословне активности у износу од 1.406.536 КМ, док је нето готовински ток из активности инвестирања такође негативан и износи 4.090.490 КМ. Ревизор Горан Радивојац у извјештају напомиње да се у току вршења ревизије није могао у потпуности увјерити у карактер и природу транасакција са повезаним лицима, те се стога није могао изјаснити нити о објелодањеним информацијама о трансакцијама са повезаним лицима.

Он указује да је овлаштени актуар негативно мишљење образлажио слиједећим: Друштво није обезбиједило покриће техничких резерви пласманима на начин како је то прописано прописано предметним правилником и то за износ од 5.770.056 КМ. Друштво је у 2009. години имало изузетно високе трошкове спровођења осигурања у износу од 5.497.187 КМ или чак 74,67 одсто бруто премије остварене у тој години. Насупрот томе режијски додатак је износио свега 2.210.411 КМ. “Високи трошкови спровођења осигурања су највећим дијелом посљедица непоштовања тарифног система, што даље води немогућности покривања техничких резерви и неажурности у исплати штета”, истиче се у извјештају. Спољни ревизор, такође преноси мишљење актуара да на солвентност „Крајина осигурања“ негативно утичу три врсте ризика:

Ризик осигурања – према налазу актуара друштво није вршило процјену максимално могуће штете и није предавало у реосигурање вишкове ризика који прелазе максимални самопридржај друштва. Имајући то у виду, констатује да је друштво у 2009. било изложено изузетно високом ризику осигурња.

Ризик ликвидности – чињеница је да Друштво нема покривене техничке резерве пласманима и да има изузетно високе трошкове спровођења осигурања, негативно утиче на ликвидност друштва и ажурност у исплати одштетних захтјева.

Имајући у виду све наведено, актуар је констатовао да је солвентност друштва угрожена.

Указује се и да је друштво је заједно исказало резервације за настале пријављене штете (осим штета ЗОИЛ-а) и резервације за настале непријављене штете у износу од 2.950.769 КМ. Резерве за настале непријављене штете износе 1.066.720 КМ, док су резерве за настале пријављене штете (без штета ЗОИЛ-а) евидентиране у износу од 1.884.050 КМ. Међутим, да је друштво билансно исказало резервисања за штете ЗОИЛ-а у износу 2.842.112 КМ био би остварен губитак у износу 2.831.588 КМ.

Актуар напомиње да “Крајина осигурање”, такође, исказује капитал у износу 6.037.455 КМ само захваљујући ванбилансном књижењу резерви за штете ЗОИЛ-а. Уколико би, пак, друштво те резерве прокњижило билансно, капитал друштва би износио 3.195.345 КМ, што је испод законом дефинисаног минимума за врсте осигурања којима се друштво бави.

Наставак негативности

Упркос тим налазима и упозорењима “Крајина осигурање” је и у 2010. години наставило пословати по старом.

Актуар Дражен Цвијановић у свом извјештају за 2010. констатује да је “Крајина осигурање” својим осигураницима аутоодговорности давало попусте који нису предвиђени једниственим премијским системом, а који нису видљиви на полисама. То, истичу, недвосмислено показују трошкови спровођења осигурања који су износили 4.926.654 КМ или чак 73,5 одсто бруто премије осигурања у 2010. години. С обзиром да је да је режијски додатак лани износио 2.011.327,36 КМ, актуар указује да је друштво у 2010. морало из техничке премије покрити чак 2.915.326,64 КМ трошкова спровођења осигурања. У оквиру тих трошкова чак 1.279.448,00 КМ отпада на трошкове производних услуга, рекламе и пропаганде од чега се на трошкове рекламе односи 836.062,43 КМ. Овлашћени актуар скреће пажњу да већ годинама трошкови спровођења осигурања друштва износе преко 70 одсто указујући да ни једно осигуравајуће друштво у дугом року не може опстати са тако високим трошковима.

Управо су енормно високи трошкови спровођења осигурања уз ризик ликвидности, негативан пословни резултат и недостатак капитала, утицали на мишљење актуара да је „Крајина осигурању“ угрожена солвентност.

Спољни ревизор, такође, констатује исте неправилности указујући да су високи трошкови спровођења осигурања највећим дијелом посљедица непоштовања тарифног система што води немогућности покривања техничких резерви за износ од 6.369.688 КМ. Спољни ревизор такође наводи да су трошкови рекламе исказани у износу од 648.400 КМ, признати на основу пословних трансакција са повезаним правним лицем, фирмом „Крајина-Крос“ д.о.о. Бањалука, а да те пословне трансакције нису у довољној мјери документоване.

Гарантни фонд друштва на крају 2010. године износио је 3.573.641 КМ, што представља мањак у односу на суму прописану Законом о друштвима за осигурање РС у износу од 1.424.359 КМ. Ревизор напомиње и да је кориговао коефицијент ликвидности “Крајина осигурања” на 0,17, што значи да је друштво изразито неликвидно. Од 2008. године Крајина осигурање је купило 5 нових аутомобила марке Хyндаи, чија је укупна вриједност била 110.740,66 КМ, док је у том периоду продала и неколико старих отписаних аутомобила.

За сво то вријеме предузећем су управљала три тијела и један Акцијски фонд РС. Скупштина акционара, привремени НО и Управа коју чине извршни директори са Милом Громилић на позицији директора. Нико није смјењиван у врху предузећа, нико није одговарао за негативно пословање, а сви заборављају да јавна предузећа у крајњој линији троше паре грађана. Мила Громилић није хтјела да коментарише рад ПНО, као ни да ли је исти утицао на пословне резултате. Она истиче да нема право оцјењивати рад НО зато што је Крајина осигурање ради по одредбама Закона о јавним предузећима, а њиме је изричито утврђено да НО – надзире рад управе и менаџмента друштва, односно НО извјештај о своме раду подноси Скупштини акционара друштва. Поред тога надзорни одбор подноси и друге извјештаје који дају приказ рада овог органа и привредног друштва уопште, а на основу којих Инвестиционо-развојна банка Републике Српске а.д. Бања Лука (која управља Акцијским фондом Републике Српске а.д. Бања Лука) оцјењује и рад овог органа.

Сазнали смо и да Акцијски фонд Републике Српске а.д. Бања Лука нема мандат да смјењује чланове надзорних одбора, већ ову функцију, у складу са чланом 5. Закона о јавним предузећима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 75/04 и 78/11), обавља скупштина акционара у предметном друштву. Самим тим могло би се закључити да Скупштина акционара „Крајина осигурања“ била задовољна радом привременог НО као и радом управе, јер током претходних година није било промјена у управљачкој структури.

Покриће губитака и пропала докапитализација

На сједници Скупштине акционара (31.10.2011.) на којој је одлучено да ће бити расписан јавни конкурс за избор чланова НО, донесена је и одлука о смањењу основног капитала друштва, како би се на тај начин покрили акумулирани губици. Наиме, тада је одлучено да се основни капитал друштва са 6.768.192,00 КМ смањи за више од половине, од чега 3.105.357,00 КМ иде на покриће дијела акумулинарих губитака и 332.983,00 КМ за издвајања законских резерви. Са овим издвајањима основи капитал КО је требао да износи 3.329.834,00 КМ. Такође, осим смањења је требало да се емисијом нових акција истовремено изврши увећање основног капитала, али докапитализација није успјела.

Међутим, у финансијском извјештају “Крајина осигурања” за 2011 годину стоји да је вриједност основног капитала у 2011. години иста као и у 2010. години и износи 6.768.192,00 КМ. Наиме, према том извјештају објављеном на сајту Бањалучке берзе, укупни капитал износи 8.049.352,00 КМ и виши је у односу на 2010. годину за 1.679.381,00 КМ, што представља и нето добитак за 2011. годину. Занимљиво је што је износ добитка прије опорезивања исти и као нето добитак. Како показује извјештај укупни капитал друштва, односно основни капитал, јесте умањен за покриће ранијих губитака у износу од 3.105.357,00 КМ, али када се на умањење дода износ нераспоређеног добитка од 1.705.748,00 КМ (збир нето добитка и осталих добитака од 26.367,00КМ), као и износ ревалоризационе резерве од 2.608.787,00КМ добија се цифра од 8.049.352,00 КМ. Горе споменутих 332.983,00 КМ за покриће законских резерви у извјештају нема. Такође, битно је примјетити да је прошлогодишњи добитак према финансијском извјештају аутоматски искориштен да би се поправило стање након наведеног умањења, док је скромни добитак из 2010. године од 32.122,00КМ, тек на сједници акционара одржаној крајем октобра 2011. године распоређен за покриће ранијих губитака. Када би нпр. из једначине изузели прошлогодишњу добит Крајина осигурања, уколико рецимо акционари одлуче да се тај износ искористи у друге намјене, укупни капитал друштва на крају 2011. године би био 6.343.604,00КМ што је мање од укупног капитала на крају 2010. године. Извјештај, између осталог, показује да је прошле године издвојено више новца за трошкове производних услуга, рекламе и пропаганде и то у износу од 1.622.400,00КМ, што је за 342.952,00 КМ више него у 2010. години. Такође порасли су и трошкови бруто зарада и накнада на 2.133,064,00 КМ јер се број запослених од 2010. до 2011. повећао за 14.

“Као друштво за осигурање послујемо у условима нелојалне конкуенције, тржиште осигурања је још увијек неуређено, а то све зајендо утиче и на резултате пословаја. Знaчајан моменат је и тај да је Крајина осигурање у протеклом периоду било оптерећено и “старим ЗОИЛ-овим штетама из предратног периода” као и неплаћеним штетама које су у периоду од 2008. године свјесно превођене у судске спорове чиме је избјегавано плаћање истих кроз редовну процедуру, а значајно повећани трошкови измирења истих. Све ово вријеме Друштво је пословало у реалним оквирима, властитим снагама, иако смо свједоци да су многе конкуретске куће биле предмет и докапитализације и укрупњавања капитала, односно уласка у неке јаче групације и системе из ове области. И поред тога Друштво је у протеклом периоду пословало позитивно, измирвало своје обавезе, обрачунало и исплатило у року све плате и остале принадлежности радницима заједно са припадајућим доприносима у складу са колективним уговором”, истиче Мила Громилић, директор Крајина осигурања. И замјеник предсједника ПНО истиче да је Крајина осигурање на данашњи дан сигурно међу здравијим друштвима. “Да не говорим да ми имамо највећи портфељ, да имамо највећу премију, далеко смо од нпр. Јахорина осигурања, али смо најздравије друштво у смислу измирености обавеза, то сигурно јесмо”, додаје Ковачевић. Он, као и Громилићка истиче да наслијеђено бреме неисплаћених предратних штета оно што највише оптерећује успјешно пословање Крајина осигурања. Биће занимљиво видјети оцјене прошлогодишњег пословања овог предузећа од стране спољног ревизора и актуара.

(Intermezzo/Фронтал)