Republika Srpska
Синиша Вукелић: Брзина пропадања
Увијек ме изненади брзина са којом се добра идеја или циљ претвори у своју сушту супротност. На почетку све изгледа сјајно и већина се пита како то мени није пало на памет, а онда када почне реализација, види се сав крах због предлагача или због неспособности људи који то требају учинити или криминала.
Запошљавање приправника високе стручне спреме. Први посао. За четири године утрошено је 26 милиона КМ. Подржани су од Коморе, привредника, па и од оних малобројних критичких медија. Искуство је битно. А онда је кренула лавина заслужних партијских и фамилијарних кадрова у поход на државне институције, фондове и предузећа. Скршено је 26 милиона КМ, а шта смо добили. Неспособни татини и мамини синови који су са куповним факултетом, провели годину или две у државној канцеларији. Можда то и није лоше. Одмах смо им показали како функционише систем. Увалиш се у државну институције и до пензије живот ти је „бања“. Ако ништа не радиш нећеш ништа ни погријешити и неће те глава ни заболити.
Незапосленост је остала иста, јер за разлику од сусједних држава, Српска послодавце није ни условила да задрже раднике барем годину или двије послије истека приправничког стажа. Циљеви пројекта су погрешно постављени, стратегија није рађена у сарадњи са привредницима, а анализу ефеката ниједна владина институција никада није радила.
Оно што је посебно фрустрирајуће је да су приправници запошљавани у јавном сектору, Влади и општинској администрацији, а не привреди.
“Три четвртине суфинансираних приправника стаж су обављали у јавном сектору, а само једна четвртина у приватном сектору. У привреди, која је пројектом дефинисана као приоритетна, стаж је обављало само 10 одсто лица или сваки 11-ти приправник. У неразвијеним срединама, које су такође наведене као приоритет, приправнички стаж је обављало само 11 одсто приправника“, истиче се у још једној сјајно урађеној ревизи учинка коју је урадила Главна служба за ревизију. Ово је прва детаљна анализа пројекта који је коштао 26 милиона КМ. „Поменути Пројекат представља мјеру активне политике запошљавања чији је циљ смањење незапослености, посебно младих, и повећање укупног запошљавања. Такође, Пројектом се очекује и подизање нивоа квалитета понуде радне снаге на тржишту рада. Сигурни смо да ће млади људи који успјешно заврше приправнички стаж брже пронаћи посао“, саопштено је из Завода за запошљавање након овогодишњег последњег пројекта.
„Како вас није срамота!“, очекујем да неко каже. Јесте ли прочитали ревизију учинка? Ниједан од ових циљева није испуњен. Приоритет су им неразвијене општине, а све вријеме су запошљавани приправници из развијених општина. Кажете да је циљ оспособити приправнике који су дуже од годину дана на Бироу за запошљавање, а у приправници су били они који нису уопште на Бироу или се пријаве након што постану прирпавници. Чак неки од њих и по неколико година узастопно користе плаћени приправнички стаж. Приоритет је привреда и пољопривреда, а највећи број одобрених запошљавања приправника се односи на државне службе и институције. Незапосленост, не да се није смањила већ се и повећала.“Структура суфинансираних приправника показује да пројекти нису доприносили смањену дуготрајне незапослености”, наводи се у ревизији учинка. На почетку пројекта, 2007. године, Српска је имала 2 700 незапослених висообразованих кадрова, а четири године касније има их 6 152. Све је то лијепо Чекина ревизија документовала, посложила, анализирала, написала и доставила.
Низ пропуста, недосљедности и привилегија и.... Никоме ништа. Извињавам се, нешто је урађено. Влада РС је умјесто за хиљаду, ове године одобрила да финансира 1 500 приправника. Толико су се насекирали због критика ревизора, да су поновили све оно што су и прије радили. Завод за запошљавање објавио је списак послодаваца. Највише високообразованих ће поново се обучавати у јавним службама. Општине су узеле највише приправника да им покажу како се то ради. То је врло битно, јер ово је изборна година, па ће на лицу мјеста доказати да је најјаче двокомпонентно љепило на свијету гузица локалних функционера и општинска фотеља.
(колумна објављена у ЕуроБлицу и преносимо је уз сагласност аутора)