БАЊАЛУКА - Трошкови плата запослених у јавном сектору у БиХ, посматрани кроз удио у бруто домаћем производу (БДП), једни су од највећих на подручју Европе и централне Азије, а стручњаци истичу да би се комбинацијом различитих мјера могле направити уштеде и до неколико стотина милиона марака.

На неодрживо стање упозорили су и лидери шест најјачих странака на састанку који је у петак одржан у Бањалуци, а заједнички став је да институције БиХ имају превелике трошкове и да је неопходно да се иде на смањење укупне администрације, али и примања запослених.

Потрошња

Анализе су показале да би се ослободило 750 милиона КМ годишње ако би издвајање за плате запослених у јавној управи комбинацијом мјера штедње, реорганизацијом, смањењем плата и смањењем њиховог броја било сведено на ниво од десет одсто БДП-а. Уштеђени новац могао би се инвестирати у отварање нових радних мјеста.

Према подацима Центра за заступање грађанских интереса, просјечне плате запослених у јавном сектору веће су за 40 одсто од просјечних плата у БиХ, а трошкови плата јавних службеника у односу на БДП највећи су у регији.

- Неоправдано високе плате запослених у јавној управи, и укупни број запослених велики су терет који лимитира могућности развоја земље и њене економије. У БиХ су ова издвајања сразмјерно највећа у овом дијелу свијета и знатно већа него у сусједним земљама – Србији и Хрватској. БиХ издваја чак 12,8 одсто свог БДП-а за плате у јавном сектору, а Хрватска и Србија десет одсто и мање од тога – казали су у ЦПИ-ју.

Према конзервативним процјенама, квалитетно и одрживо радно мјесто у производњи и услугама може се отворити са улагањем просјечно 50.000 КМ. Ако би остварене уштеде биле улагане у запошљавање, могло би се годишње запослити 15.000 људи у секторима који би стварали додатну вриједност и повукли цијелу привреду напријед.

Парадоксално је да у БиХ, у периоду кризе и државног дефицита број запослених у јавној управи незаустављиво расте па данас износи 72.160, што је за 4.000 људи више него 2008. године, а издвајања за плате запослених у јавној управи тренутно износе 3,2 милијарде КМ или 12,8 одсто БДП-а.

Препоруке

На висок ниво плата и накнада у БиХ, упозоравају и из Свјетске банке.

У извјештају Свјетске банке под називом “БиХ – Преглед јавних расхода и институција” наводи се да је у претходних пет година у БиХ дошло до значајног повећања потрошње на плате у јавном сектору, са 11,1 одсто БДП-а у 2006. на 13,1 одсто у 2011. години.

Према подацима из 2010. године, када је потрошња на плате чиновника у БиХ износила 12,9 одсто БДП-а, у другим земљама Европе, изузев Словеније, била је нижа и кретала се од 5,6 одсто у Македонији до 11,9 одсто у Летонији.

До раста потрошње на плате углавном је дошло због повећања личних доходака чиновника у протеклом петогодишњем периоду, али и због повећања броја запослених у јавној управи које се, наводе, упркос кризи дешавало у 2009. и 2010, а у РС и у прошлој години.

Према истраживању ГЕА, у земљама ЕУ плате парламентараца нигдје нису веће за више од три пута од просјечне плате, док су у БиХ веће од шест просјечних плата.

У Норвешкој и Белгији политичари на највишим позицијама имају једну и по просјечну плату, а у Њемачкој и Летонији дупло су веће од националног просјека.

Са двије и по просјечне плате посланик у Словенији је за неколико процената изнад европског просјека.

По овим критеријумима хрватски и српски посланици испуњавају европске стандарде и неће морати прилагођавати своје плате како би ушли у најјачу економску унију држава на свијету.

Број запослених у институцијама БиХ у првој половини прошле године износио је 21.380. Према извјештају о извршењу буyета институција БиХ за 2010. годину, трошкови за плате и накнаде износили су око 508,4 милиона марака, док је за накнаде трошкова запослених потрошено још 125,5 милиона.

Према извјештају о извршењу буyета за прву половину прошле године, за плате и накнаде потрошено је 258,6 милиона КМ, а 55 милиона за накнаде трошкова запослених.

Највише радника у институцијама на нивоу БиХ има Министарство одбране, које запошљава 9.451 особу или 43,9 одсто укупног броја запослених у институцијама БиХ.

Порези

У ЦПИ-ју су нагласили да су пореска оптерећења у БиХ у 2011. години, посматрано кроз проценат бруто друштвеног производа (БДП), далеко већа у односу на земље регије, док је истовремено квалитет живота грађана знатно нижи.

- Укупни наплаћени порески приходи у БиХ прошле године износили су високих 38,4 одсто БДП-а, док је у Хрватској тај проценат износио око 31,4 одсто БДП-а – кажу у овој организацији.

(Глас Српске/Фронтал)