БИЈЕЉИНА - Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да Европски суд за људска права у Стразбуру није имао право да се упусти у ревизију Дејтонског споразума - међународног уговора чијем су закључењу допринијеле, а потом свједочиле највеће свјетске силе.

"Није могао, нити имао право, али у данашњем свијету и то је могуће. БиХ је обавезана међународним уговором на примјену Европске конвенције, па и њеног Протокола број 12 који је био основ за пресуду Европског суда. Иначе, тај Протокол није ратификовало 30 држава Савјета Европе, а само 17 јесте. То довољно говори", наводи Додик у колумни у "Гласу Српске".

Додик поставља питање да ли ико може мијењати међународни уговор, супротно поступку његовог закључења и обавезујуће примјене, како су се стране потписнице обавезале чланом 3.3.б Устава.

"Пресуда Европског суда је један од инструмената ревизије дејтонског Устава БиХ и то је наставак онога што су први започели високи представници примјеном такозваних измишљених бонских овлашћења, са чијом се бесправношћу и посљедицама мучи БиХ, а све више бриселска администрација", истиче Додик.

Предсједник Српске подсјећа да је "бошњачка незајажљивост у стварању унитарне државе по мјери само бошњачке нације једном све народе одвела у крвави грађански рат". "Рата више неће бити, али је распад могућ по истој формули нестанка Југославије - одлуком великих сила када констатују да није могла опстати ни `Југославија у малом` каквом се увијек сматрала вишенационална БиХ. Када то није довољно, онда су `остали` Сејдић-Финци, у ствари они који припадају бошњачким политичким опцијама, кренули пред Европски суд, који је прихватио њихову апелацију", каже предсједник Српске.

"Интересантно је да се Европски суд није огласио надлежним за драстична кршења људских права управо од стране ОХР-а, далеко горим од немогућности кандидовања оних који се не изјашњавају као припадници неког од три конститутивна народа", наводи Додик.

Предсједник Српске подсјећа да је мировни споразум само оквир који својим садржајем упућује на анексе који су као његов саставни, проведбени дио, и додаје да никада не би дошло до потписивања Дејтонског споразума да није било тих анекса, а поготово Анекса четири - Устава БиХ.

"Пред БиХ стоји само још један услов Европске уније да би могла постати кандидат за чланство. Оно што су већ добиле све балканске државе, а да им нико није тражио да се одрекну свог Устава, а камоли међународног мировног споразума. Зато би Европска унија морала прихватити да само разматрање заштите људских права, широка јавна расправа и рад парламентарне комисије коју чине представници свих странака, представља кредибилни напредак у спровођењу пресуде. У противном, ово не би био услов за кандидатуру, већ наметнута препрека", наводи Додик.

Крајем 2009. године Европски суд за људска права у Стразбуру донио је пресуду у предмету "Дерво Сејдић и Јакоб Финци против БиХ", који су поднијели апликацију због онемогућавања да, као припадници ромског, односно јеврејског народа у БиХ, буду кандидати за избор чланова Предсједништва БиХ.

(Срна/Фронтал)