Дуго очекивани Извјештај Агенције за јавне набавке БиХ о закљученим уговорима по проведеним набавкама роба, услуга и радова у 2010. години, усвојен 23.02.2012. године на Савјету министара БиХ коначно је угледао свјетлост дана, потврђујући у потпуности виђења, ставове и оцјене УГ Тендера да се стање у јавним набавкама у БиХ из године у годину континуирано погоршава...

по питању смањења транспарентности, неефикасности у провођењу поступака и недомаћинског трошења јавних средстава и да се, као такво, отело контроли надлежних институција и постало готово анархично.
Такво створена клима опште неодговорности неминовно подстиче и додатно охрабрује коруптивна понашања неодговорних појединаца у многим уговорним органима и понуђачима, искључиво на штету интереса пореских обвезника и грађана.

Наведено, недвосмислено потврђују и сљедећи бројни конкретни негативни показатељи презентовани у Извјештају:
•    укупан број уговорних органа који су обавезни да проводе јавне набавке, ни након 7 година примјене јединственог ЗЈН-а није утврђен, а сматра се да их је знатно више од 2.000, док је од истих само 742 доставило Агенцији податке о потписаним уговорима;
•    вриједност закључених уговора у анализираној години, за не повјеровати је достигла рекордних 3.469.981.647,59 КМ, што представља повећање од 163,30% у односу на закључене уговоре у 2009. години, када је регистрован укупан износ набавки од 2.124.813.917,41 КМ;
•    док све земље у свијету воде борбу да се набавке што више проводе транспарентно, дакле јавно, Отвореним поступком, у БиХ је регистрован њихов драстичан пад, тако да је проценат од 88,17% у 2008. години, који је био изнад европског и за сваку похвалу, у анализираној години се свео на само 38,73% од укупно проведених набавки. Примјера ради, склопљени уговори по проведеним Отвореним поступцима у истој години у Републици Србији су учествовали са 56,84%, а у Републици Хрватској са 79,36%. Наведено је свакако посљедица подигнутих новчаних цензуса (фебруар 2009.) и праксе многих уговорних органа да веће јавне набавке цијепају на мање, проводећи их без јавног оглашавања;
•    у односу на 2008. годину, Конкурентски захтјеви су са 191.465.328,57 КМ порасли у 2010. години на 423.359.603,82 КМ или за 121%, Аналитичко-истраживачки тим сматра да је наведени проценат најмање двоструко већи, али да га уговорни органи у Извјештају нису приказали, док је истовремено забиљежен раст директних споразума са 41.829.981,63 КМ на 144.180.185,00 КМ или за 244%, што се такође треба сматрати упитним;
•    у цјелини посматрано, најдрастичнији енормни пораст биљеже Преговарачки поступци, који су нпр. од 78.788.985,57 КМ у 2008. години, порасли на чак 1.510.857.866,84 КМ у 2010. години или за невјероватних 1.817,60%. Иначе, учешће Преговарачких поступака у укупним набавкама је достигло проценат од 43,54%, док је тај однос у Републици Србији 21,25%, а Републици Хрватској 18,09%.
•    да се стање у јавним набавакама отело контроли, најупечатљивије потврђују чињенице да су Преговарачки поступци заједно са Ограниченим, Конкурентским захтјевима и Директним споразумима, као тзв. „црни“-„тајни“ видови, који се у правилу јавно не објављују, учествовали у укупним набавкама роба, услуга и радова са 2.126.159.988,01 КМ или 61,27% и значајно су премашили Отворене поступке, што је за претпоставити риједак случај у свјетским размјерама. У прилог наведеном, свакако иде и спознаја да је од 20 највећих потписаних уговора у 2008. години, 19 уговора било резултат проведених Отворених, а само један Ограниченог поступка, док је у 2010. години чак 15 највећих уговора било посљедица Преговарачких поступака без објаве обавјештења, а 5 Отворених поступака.
•    На енормно забрињавајући пад транспарентности, увелико је допринијело и смањење броја обавјештења у Службеном гласнику БиХ, који су са 9.074 у 2008. години, смањени на 7.148 у 2010. години или за 21,22%;
•    Наведеном, погоршаном стању треба додати и чињеницу да се стално повећава и број жалби понуђача упућених Канцеларији/Уреду за разматрање жалби БиХ на незаконита понашања уговорних органа у провођењу јавних набавки, што је резултирало у 2009. години упућивању 1.476 жалби, а у 2010. години 1.831 жалбе и представља повећање од 25% обезбјеђујући тако, по годишњем броју жалби, још један неславан рекорд у европским размјерама.

Разлоге за овако неодрживо и у многоме коруптивно стање треба тражити прије свега у непримјереном раду и поступању три основне институције: Агенције за јавне набавке, Канцеларије за разматрање жалби и Суда БиХ, сматрају у УГ Тендер. Будући да се овога пута ради о Извјештају Агенције, Удружење нарочито указује на проблем у недосљедном провођењу мониторинга на евидентним бројним незаконитостима у уговорним органима, као и крајње толерантном односу према многим деструктивним понашањима у поступцима провођења јавних набавки.

Удружење посебно замјера Агенцији што упорно годинама одбија да измијени мањкаве и нејасне одредбе у ЗЈН-у, које многим недоговорним појединцима у уговорним органима омогућавају да свјесно и са намјером врше манипулације и злоупотребе Закона искључиво из коруптивних разлога. Такав, благонаклон и готово незаинтересован однос Агенције за рјешавање бројних проблема у јавним набавкама, који су се годинама нагомилавали и постајали све анархичнији, што би народ рекао „нити се дјеца боје хоџе, нити хоџа дјеце“, неодложно захтијева од најодговорнијих у законодавној и извршној власти да овом проблему неодложно посвете дужну пажњу, не бјежећи при томе ни од одговарајућих кадровских рјешења, јер свима нам је јасно да они који су креирали и створили проблеме, исте не могу успјешно разријешити.

Будући да се налазимо пред доношењем новог ЗЈН-а, документа у којем се задржавају бројне постојеће нормативне слабости, али и отварају нови простори, који ће многе неодговорне појединце у уговорним органима и понуђачима додатно подстицати и охрабривати на још коруптивније радње, Удружење готово очајнички апелује да сви добронамјерни и одговорни, предстојећем доношењу новог ЗЈН-а посвете дужну пажњу, како би се јавна средства у јавним набавкама најефикасније заштитила и користила, што је свакако интерес свих, а поготово најсиромашнијих грађана. У томе погледу УГ Тендер предлаже конкретне антикоруптивне Амандмане, који садрже ефикасне механизме и рјешења, чијом би се уградњом у одредбе новог ЗЈН-а обезбиједило одговорније и досљедније понашање свих учесника у јавним набавкама и што је најбитније, постигла већа транспарентност, успјешност у провођењу поступака и домаћинско трошење средстава са могућом годишњом уштедом од око 500 милиона КМ.

(Фротнал)