Његове пјесме и приповјетке превођене су на италијански, пољски, мађарски, енглески, румунски, њемачки, холандски и друге језике. Он је истакнути књижевник познат по томе што посјећује и промоције младих аутора. Писац дјела за дјецу и одрасле говори нам о своме раду и погледу на данашњу књижевну сцену.

Успјешан сте стваралац и за дјецу и за одрасле. За кога је лакше писати?

Држим се оне мисли коју је изрекао Душко Радовић: за дјецу треба писати као за одрасле, али само – мало боље. То мало боље обавезује писца да добро размисли о свакој ријечи коју напише. Одрасли читаоци, онолико колико их има, могу се сврстати у двије групе: оне који прате фабулу па хоће занимљиву причу, не водећи много рачуна о умјетничким вриједностима дјела, и на оне којима је од садржаја, или макар колико и садржај, важна управо умјетничка компонента. Дијете хоће и једно и друго. И, што писац никако не смије сметнути с ума, хоће пуну истину. Књижевну, наравно. Хоће ту истину чак и онда када му причамо бајку о вилама и вилењацима. Писца који не удовољи тим захтјевима, млади читалац неће прихватити, па је баш зато за њега и теже писати, али је зато задовољство стварања веће.

Пишете и поезију и прозу и есеје. Да ли има нека форма која Вам посебно одговара?

Све зависи од тренутка када пишете. У књижевност сам ушао збирком пјесама Немир сна, али су ме читаоци запамтили по књизи прозе Приче из Вакуфа. Годинама сам објављивао искључиво прозу и тек понекад збирку пјесама. Посљедњих десет-петнаест година, изузимајући једну збирку приповиједака и три рома, углавном објављујем поезију. Прво се у београдском „Раду“ појавила збирка Срж чија ме рецепција у књижевној критици напросто „натјерала“ да се и даље исказујем у овој форми, па сам код вршачког КОВ-а, код сјајног, недавно преминулог пјесника и уредника Петру Крдуа, објавио збирку Лов, потом пјесничку књигу Пјесников прах у веома признатој краљевачкој Повељи, а прошле године у Бањалуци, код „Арт-принта“ и Подружнице Удружења књижевна, Монашке сонете и Између двије празнине. Сада, изгледа, долази вријеме када ће ми проза бити блискија, изазовнија.

Књига есеја Журка код Екермана веома је добро примљена код критике и читалаца. Да ли је у плану нова књига есеја?

Збирку Журка код Екермана писао сам практично двије деценије, објављујући у међувремену те кратке есеје у културним додацима Политике и Вечерњих новости, затим у Летопису Матице српске, Златној греди, Књижевнику, Књижевним новинама и другдје. Читалац воли кратке есејистичке форме, тематски провокативне а читљиво написане, можда и зато што их је врло тешко писати и што је таквих књига у текућој издавачкој продукцији врло, врло мало. Напишем и објавим и сада понеки кратки есеј, а да ли ће и када од тога настати књига, тешко је рећи. Један издавач из Ниша ми је, међутим, тражио књигу књижевних критика и краћих огледа, то сам им послао и биће објављено средином ове године.

Недавно сте говорили о проблемима дистрибуције књижевних дјела у РС. Можете ли нам нешто више рећи о томе кроз визуру Вашег посљедњег романа "Небеске костурнице", да ли се роман може наћи у књижарама у РС?

Ми више готово немамо књижара у правом смислу те ријечи, па зато уличним продавачима књига, који се труде да испуне насталу празнину, треба скинути капу. У Бањалуци – а не знам како је у другим мјестима Републике Српске, мислим да је стање неупоредиво неповољније – имају двије-три књижаре у којима се могу купити издања из Србије, углавном бестселери, неки и сумњиве умјетничке вриједности. Књиге овдашњих писаца, чак ни оне које су објављене у Србији, не могу се, или се врло тешко могу наћи у тим књижарама, да не спомињем издаваче из РС. Јер, уговори се склапају с власницима у Србији, а да би се све те перипетије, које често знају бити и узалудне, избјегле, аутори су присиљени да купе своје књиге код киздавача у Србији и да их књижарама у Републици Српској понуде по цијени по којој су их и купили. На томе финансијски губе, али им је утјеха што и читалац из његовог сусједства може макар негдје купити његову књигу. О Небеским костурницама када је ријеч, оне су на сличан начин доспјеле у неке овдашње књижаре и до тезги уличних продавача књига.

Један други примјер је још индикативнији. Своје књиге за дјецу објављујем углавном у Србији, раније у „Народној књизи“ а сада код угледног београдског издавача „Букленд“. Оне се могу наћи у готово свим општинским и у многим школским библиотека у Србији, али их готово нема у библиотекама у Републици Српској, јер за откуп књига нема новца, а ако га и има библиотекари га углавном троше на такозване бестселере.

Редовно пратите књижевне догађаје у Бањалуци и један сте од ријетких признатих књижевника који прате и оно што пишу млади. По Вашем мишљењу има ли књижевна сцена у РС талентоване писце који су будућност књижевности на овом простору?

Има. Сваким даном јављају се нови писци, млади, полетни, окренути савременим књижевним токовима. Оно што посебно радује, они доста читају, прате савремена књижевна стремљења, нарочито у свијету. То им омогућују интернет и електронска издања. Доста је и младих књижевних стваралаца, углавном пјесника, који се потврђују у књижевности за дјецу. Нажалост, данас млади раде и стварају у много тежим условима него што их је имала моја генерација. Нама су, на примјер, још док смо били средњошколци, широм била отворена врата Дома културе, садашњег Банског двора у Бањалуци, а они једва добију неколико столова у неком клубу или кафићу за своје књижевне наступе или промоције. Међутим, упорни су, међусобно повезани, труде се да успију. Понекад на њиховим књижевним вечерима срећем зрелије, старије писце, али њих је мало на књижевним трибинама на којима наступају старији. То не би требало да брине већ остварене, старије писце, већ њих, младе, који тек стичу животна и књижевна искуства. Још један податак заслужује посебну пажњу, нарочито оних који креирају културну, конкретније књижевну политику и књижевни живот. Доста је младих писаца из Републике Српске добило значајне награде. Али, углавном – у Србији! Морала би и Република Српска почети да награђује истинске вриједности младих књижевних (и других) стваралаца.

О чему тренутно пишете?

Уобличио сам збирку пјесама Дубље од слутње и ускоро ћу је понудити издавачу. Завршио сам и збирку пјесама за дјецу Нова планета, приводим крају збирку приповиједака која још нема наслова... Дакле, хватам залет за нови роман.

(Фронтал)