БАЊАЛУКА - Грађани РС који планирају подизати кредите са жирантним обезбјеђењем убудуће ће прије аплицирања за зајам морати да склопе уговор са јемцем и примјерак доставе банци уз већ стандардно тражену документацију.

То је прописано измјенама Закона о банкама, које су ступиле на снагу 1. децембра прошле године, а које ће банке у РС, због утврђеног прелазног периода за усклађивање аката, морати почети примјењивати најкасније од 1. јуна ове године.

Финансијски аналитичари указују да ће захтијевани уговор између дужника и јемца смањити досадашње кредитне злоупотребе на штету жираната, али ће, са друге стране, дужницима усложити и поскупјети подизање зајма због потребне нотарске овјере.

У пракси ће стога бити могућа и ситуација да жирант од дужника захтијева хипотекарно или друго обезбјеђење своје гаранције за отплату кредита.

Банкари истичу да ће нове процедуре стога дугорочно утицати на смањење понуде досадашњих доминантних кредита са жирантним обезбјеђењем у корист зајмова с учешћем и са другим колатералом.

Владимир Рудић, омбудсман за банкарски систем РС, указао је да нова легислатива има за циљ повећање заштите корисника финансијских услуга, јер је протекли период показао мноштво девијација на релацији банка - корисник кредита - јемац.

Као остале значајне новине закона наводи то што ће новчане обавезе из кредитног уговора убудуће морати бити одређене или одредиве на начин да је кредитни корисник може лако израчунати. Тако су промјењиви елементи у уговору дефинисани као они који се званично објављују, попут референтне каматне стопе, индекса потрошачких цијена и других, на које не утиче једнострана воља једне од уговорних страна.

"Дакле, у уговорима више неће стајати одредба да корисник својим потписом прихвата све будуће измјене и допуне аката банке у којима они регулишу разне накнаде", наглашава Рудић.

Он, такође, наводи да ће банка прије одобравања кредита, све стране у поступку морати упознати с подацима прикупљеним приликом оцјене кредитне способности клијента, уколико се с тим сложи особа чији се подаци објављују.

"Ако онај ко је аплицирао за кредит не жели дати сагласност да банка јемца упозна с његовом кредитном историјом, јемцу одмах треба да буде јасно да је ријеч о непоузданом дужнику", казао је Рудић.

Јовица Цвјетковић, предсједник Удружења за заштиту жираната у БиХ, оцијенио је да ће нова законска рјешења бити врло корисна за будуће кориснике финансијских услуга, а посебно јемце, који ће избјећи замке туђих злоупотреба у које су до сада упадали.

"Већина одредаба закона допуњена је из већ постојећих одлука Агенције за банкарство. Банке су морале поступати и по тим одлукама, али је код нас пракса показала да се подзаконски акти баш и не поштују, па се то морало преточити у законска рјешења са прописаним високим казнама у случају непоштивања закона", истакао је Цвјетковић.

Милан Радовић, члан Управног одбора Удружења банака БиХ и директор Нове банке Бањалука, изјавио је да је та банка својих 270 аката на неколико хиљада страница ускладила с новим законом чија примјена почиње 1. марта.

"Банке су изнијеле низ примједаба на закон, али је он усвојен у форми у каквој јесте и ми немамо друге него да идемо у његову примјену. Могуће је да ће додатне процедуре одужити поступак одобравања кредита, док ће за корисника кредита, наравно, бити скупље ако прије тога код нотара буде морао овјеравати уговор са жирантом", казао је Радовић.

Он вјерује да ће усложњене процедуре временом приморати банке да постепено из понуде избацују кредите са жирантским обезбјеђењем, умјесто којих ће од дужника тражити властито учешће у износу од 20 до 30 одсто.

Омбудсман окончао 15 поступака

Омбудсман за банкарски систем РС је од почетка рада до краја прошле године запримио укупно 56 приговора и обавјештења у вези с пословањем финансијских организација, од чега се више од 90 одсто односи на поступање банака.

Према презентованим подацима, омбудсман је завршио 15 поступака, од чега је било шест основаних приговора корисника, пет неоснованих, у три случаја су подносиоци захтјева одустали од приговора, док је у једном предмету финансијска кућа одбила приједлог корисника за мирно посредовање.

Највећи број приговора корисника финансијских услуга односио се на кредитне послове, а најчешћи предмет приговора био је начин обрачуна и промјене уговорене каматне стопе на кредите у отплати, затим необавјештавање и неадекватно обавјештавање корисника о промјенама услова у отплати кредита, правилност уговарања и одређивања затезних камата, те питања мјеничног права и одређивање накнада за пријевремену отплату кредита.

"Све су то мериторна питања у којима објективно не може доћи до посредовања, већ ће се морати рјешавати судским путем с обзиром на то да се утврђује имовинско-правна штета. Лично поступам по тим приговорима, али је опредјељење банака да то препусти судовима", казао је Рудић.

(Независненовине/Фронтал)