Republika Srpska
Нафтни и електрокапацитети донијели највећи раст зарада
БАЊАЛУКА - Највећи раст фонда зарада од 2008. до 2010. године у Републици Српској, у вријеме када је ниво укупних исплаћених примања смањен, имао је Брод и то за 20 одсто, а слиједи Требиње са повећањем фонда зарада за 16 одсто.
Према подацима истраживања сајта “макроекономија.орг”, фонд исплаћених зарада у Републици Српској у 2010. у односу на 2008. годину смањен је за око 95 милиона марака.
Фонд зарада у том периоду у Броду је повећан за близу шест милиона, а у Требињу за нешто више од 11 милиона марака.
У Бањалуци је од 2008. године дошло до раста фонда зарада за око 79,3 милиона марака, односно за 5,8 одсто. Бањалука је повећала и удио у фонду исплаћених зарада са 26,3 одсто у 2008. на 28,4 одсто у 2010. години.
Највећи пад, међу већим општинама, када је у питању вриједност фонда зарада имали су Приједор, Фоча, Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Градишка.
Укупан фонд исплаћених зарада у Српској у 2010. години износио је 2,229 милијарди марака, од чега је у Бањалуци исплаћено више од 658 милиона, у Бијељини око 196 милиона, а у Приједору и Добоју по 118 милиона КМ.
Економски аналитичар Зоран Павловић каже да Брод и Требиње воде у расту фонда зарада понајвише захваљујући Рафинерији нафте и “Електропривреди РС”.
- Тамо гдје постоји привредна активност исказан је и пораст укупног износа исплаћених личних доходака. Чињеница је да је привредна активност у Броду везана за рафинеријске капацитете. Када је у питању електродистрибуција, њихови запослени су увијек на неки начин били привилегована категорија, јер су имали стабилне плате са трендом раста – казао је Павловић.
Члан Удружења економиста РС “СЊОТ” Милош Тодоровић каже да је до повећања фонда зарада у Броду сасвим сигурно дошло захваљујући раду Рафинерије.
- Пад укупног фонда зарада на нивоу РС је директна посљедица свјетске економске кризе. Један од инструмената да фирма опстане било је смањење плата запослених. Код нас се криза осјетила крајем 2008. године и то је сигурно главни разлог пада зарада – нагласио је Тодоровић.
Према подацима сајта “макроекономија.орг”, у Српској је у 2010. години у односу на 2008. смањен број запослених и то за 5,7 одсто, при чему је број запослених у Бањалуци повећан за четири одсто. Раст броја запослених имало је још 11 општина.
У 2010. години у РС било је запослено укупно 244.453 људи, док је незапослених било 145.420.
Највише запослених, али и незапослених било је у Бањалуци. Тако је у највећем граду Српске у 2010. години радило 60.009 особа, док је без посла било 17.759 особа.
- Због великог прилива становника Бањалука је од 2006. до 2010. године повећала број незапослених за 12,9 одсто, док је просјечан раст износио 9,4 одсто – наведено је на сајту.
Просјечна нето плата у Српској од 2006. до 2010. године повећана је за 263 марке, па је тако у 2006. години износила 521, а у 2010. години 784 марке.
Павловић каже да су плате у Српској у протеклих пет година знатно мање расле у односу на цијене.
- Када направимо поређење са потрошачком корпом, видимо да је пад стандарда значајан – нагласио је Павловић.
Потпредсједник Савеза синдиката РС за привредне дјелатности Миле Рибић каже да је у привреди посљедњих година присутан тренд пада плата. Он истиче да је број запослених у јавном сектору несразмјеран броју запослених у привреди.
- У привреди је изражен тренд пада активности и плата. Ако је потрошачка корпа 1.813 марака, а просјечна плата у неким привредним дјелатностима 500 КМ, долазимо до податка да плата подмирује тек трећину потрошачке корпе, што никад није био случај. Пад стандарда радника је очигледан – нагласио је Рибић.
Просјечна плата у РС у 2006. години износила је 521 КМ, у 2007. је била 585, а у 2008. години 755 КМ. У 2009. године просјечна плата износила је 788 марака, док је 2010. била 784 марке.
Просјечне плате
Највећу просјечну плату у 2010. години имали су запослени у општини Источни Мостар и то 1.134 марке, затим у Угљевику 1.030, у Гацку 957 и Источном Дрвару 953 КМ.
Запослени у Бањалуци налазе се на петом мјесту по висини плата са просјеком од 908 КМ, а одмах иза њих су запослени у Вишеграду са просјечним мјесечним примањима од 838 марака.
С друге стране, у 2010. години најнижу плату имали су запослени у Костајници и она је износила 547 марака, затим у Петровцу 549, Доњем Жабару 557, а у Купресу и Вукосављу 572, односно 587 марака.
(Глас Српске/Фронтал)