БАЊАЛУКА - Предузеће “Поште Српске” одустало је од преузимања Поштанске штедионице РС под своје окриље због економске неоправданости тог спајања, које им је још прије двије године наложила Влада РС.

Надзорни одбор “Пошта Српске” је у информацији припремљеној за предстојећу сједницу Скупштине акционара предузећа као разлоге због којих се противи припајању Поштанске штедионице РС у први план истакао преузимање финансијских губитака и радника тог субјекта.

У документу се наводи да би “Поште” кроз процес припајања морале преузети лањске губитке Штедионице до висине капитала у износу од око милион КМ и то без трошкова отпремнина радницима, уз процјену да би до окончања поступка тај губитак био повећан на око 1,7 милиона КМ.

Као негативност истичу и потребно преузимање барем половине од садашњих 28 радника Поштанске штедионице просјечне старости 52 године и неповољне образовне структуре, који се не би могли адекватно радно ангажовати у технолошком процесу рада “Пошта”, што би, указују, додатно финансијски отежало пословање предузећа.

Поред тога, напомињу да би, у случају статусне промјене припајањем, повјериоци “Пошта” имали право да од предузећа траже намирење својих потраживања, а несагласни акционари откуп својих акција тржишне вриједности 2,9 милиона КМ.

Јасминка Кривокућа, директор “Пошта Српске”, и Владо Прпош, представник државног капитала у том предузећу, потврдили су за “Независне” да је анализа показала да би припајање Поштанске штедионице било економски неоправдано, наводећи да ће о том ставу упознати надлежно Министарство финансија РС.

“Раније се наш интерес за припајање Поштанске штедионице првенствено огледао у добијању њихове зграде коју смо планирали за сједиште Пост банке. Међутим, како од оснивања Пост банке нема ништа, тако би цијели економски терет бруто плата запослених у Штедионици и њен губитак из ранијег периода прешао на терет ‘Поште’, што не би било паметно у садашњим временима”, казала је Кривокућа.

Она, такође, указује да запослени у Поштанској штедионици имају посебне уговоре о раду с прописаном веома високом отпремнином, додајући да постоји и проблем неријешеног имовинских статуса некретнина тог субјекта.

Директора Поштанске штедионице РС Радета Калабића и представнике радника данас нисмо успјели добити, јер се нису јављали на телефон у канцеларији. Међутим, Момчило Шврака, члан Надзорног одбора Штедионице, казао је да ће се о судбини те институције, по свему судећи, морати одредити Министарство финансија, односно Влада РС, као њен већински власник.

“Лично мислим да би најбоље било да се реализовао закључак Владе о припајању Поштанске штедионице ‘Поштама’, али ако то у ‘Поштама’ не желе, очито ће се морати тражити неко друго рјешење”, истакао је Шврака.

Саговорник “Независних”, који је желио остати анониман, каже да је ликвидација Поштанске штедионице у новонасталим околностима најреалнија опција, подсјећајући да је Влада РС то и иницирала 2009. године, након чега је под притиском љутих радника те замрле институције предложила њено припајање “Поштама”.

Поштанска штедионица РС практично не ради још од 2001. године, откад јој је Фонд ПИО ускратио посао подјеле пензија, а Агенција за банкарство РС одузела привремену дозволу за обављање банкарских послова.

(Независне новине/Фронтал)