БАЊАЛУКА - Стратегија развоја РС од 2012. до 2016. године, обимни документ који је у фази припреме, прописаће мјере и правце подстицања економског раста РС као одговора на изазове свјетске економске кризе, казали су у Влади РС.

Душко Јакшић, економски савјетник премијера РС, казао је да је у израду тог документа на 3.500 страница, чији је носилац Економски институт у Бањалуци, укључено око 100 аутора, међу којима 60 доктора наука.

Он је изразио очекивање да ће петогодишњу стратегију развоја РС усвојити Влада РС до октобра ове године.

У свјетлу припреме тог документа Кабинет предсједника РС Милорада Додика је 10. фебруара организовао састанак економских стручњака и званичника РС на којем је анализирана реализација Економске политике за 2012. и сагледаване могућности усвајања дугорочних системских рјешења.

“Очигледно је да се глобална економска криза неће тако брзо завршити, а мале земље попут РС морају брзо пронаћи начин прилагођавања тим процесима. Због тога треба тражити рјешења за унапређење конкурентности домаће привреде, а у сврху остваривања годишњег раста бруто домаћег производа (БДП) од најмање пет одсто”, истакао је Јакшић.

Указао је, такође, на потребу повећања учешћа инвестиција и прерађивачке индустрије у БДП-у по узору на земље које најбоље одолијевају економској кризи, попут Пољске, Словачке и Њемачке, умјесто да се слиједе пропале доктрине форсирања области услуга, финансија и туризма.

Новак Кондић, декан Економског факултета у Бањалуци, казао је да се у предстојећем периоду мора сагледати на који начин ићи у даља задужења РС, ако су она неопходна. У том контексту оцјењује недопустивим даље задуживање РС за потребе текуће буџетске потрошње.

“Уколико РС има још простора за задуживање, онда оно прије свега треба да буде усмјерено у инфраструктуру, које ће на неки начин допринијети развоју привреде и бити свима од користи”, сматра Кондић.

С њим се слаже и Горан Рачић, предсједник Скупштине Удружења економиста РС – СWОТ, који истиче да задужење РС није високо, али да искључиво мора бити усмјерено за потребе јачања привредних активности, те у започете и планиране инфраструктурне пројекте. Поред тога, Рачић се залаже и за израженији државни интервенционизам.

“У РС као малој земљи била би пожељна јача ентитетска регулација одређених економских момената, из разлога што је протеклих година смањен ниво ино-инвестиција и тешко је очекивати да ће их бити у значајнијем обиму након што се заврше започети пројекти. Стога ентитет мора да преузме кључну улогу у ефикасном управљању и искориштавању постојећих ресурса”, казао је Рачић, наводећи као примјер потребу унапређења концепта привредне подршке од стране Инвестиционо-развојне банке РС.

Алекса Милојевић, оснивач и директор Економског института у Бијељини, се, пак, противи било каквом базирању развоја РС на иностраном задужењу и привлачењу страних инвестиција.

Он сматра да се РС мора окренути искључиво акумулацији властитих ресурса и улагања, слиједећи, како каже, успјешне примјере економског развоја Кине и Јужне Кореје.

Милојевић вјерује да за то има простора и средстава, наводећи као примјер потребу самосталне реализације изградње великих хидроенергетских система на Дрини, умјесто да Влада РС, као што је сада случај, за те пројекте тражи иностране стратешке партнере.

(Независне новине/Фронтал)