БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је намјера консултативног састанка, одржаног у петак, 10. фебруара, у Бањалуци, била да буде увод у рaзговоре о томе како направити и стимулисати систем који ће продуковати више радних мјеста, као кључни одговор на кризу.

Додик је нагласио да је концепт либералног капитализма у значајној кризи и да је питање да ли се прави неки нови концепт, који би могао да превлада у будућем времену као начин привређивања, те да је у том смислу, потребно је размотрити позицију Републике Српске.

"Имамо људе који су оријентисани масовно на локално тржиште, а то локално тржиште нападнуто је од великих компанија из региона и они сад имају проблем да се одрже у конкуренцији у којој смо ми, у БиХ, широко отворили врата за улазак страног капитала, конкуренције и свега тога, а видимо да не можемо да изнесемо ту конкуренцију", рекао је Додик за Срну.

Он је нагласио да нас је отвореност граница довела у ситуацију да је значајан дио индустријске производње, не само девастиран у рату, него се није успио рехабилитовати у миру, зато што је конкуренција, која је дошла из окружења, била дестимулативна да се бавимо, на примјер, производњом обичне воде, па због тога сада увозимо 100 милиона КМ обичне воде и сокова.

Предсједник Републике Српске је указао на чињеницу да БиХ нема значајне економске полуге и надлежности, осим монетарне власти у оквиру Централне банке и царинске политике те да се све своди на оно што су ентитети и питање како креирати један систем који би могао да буде стимулативан, одржив, подстицајан.

"Није увијек само новац у питању. Шта ћемо кад направимо фабрику, а она не може да прода своје производе у региону? Да ли је можда вријеме да прекомпонујемо организацију Владе, створимо једно јако министарство привреде које ће имати у себи 100 људи, који ће се бавити и бити менаџери предузећима? Да запослимо 100 младих људи који ће нападати тржиште окружења и Европе и бити менаџери за та предузећа и њима обезбиједити да се баве производњом? Да ли је рјешење у том да снажно нападамо тржишта Русије, са становишта оног што можемо продати, а то је храна", навео је предсједник Додик као неке од могућности за актуелно стање у привреди.

Он је нагласио да Република Српска има по глави становника хектар обрадивог земљишта и увози храну, док на примјер Данска има 0,51 хектар, а један је од највећих извозника хране.

Предсједник РС оцијенио је да спољна задуженост Републике Српске није драматична, што се тиче бруто друштвеног производа, те да је међу најнижим у региону и Европи, али да се у будућности треба позабавити и тим питањем.

"У структури задужености највећи степен задуживања, кредита и обавеза, везан је за период до 1991. године, гдје смо ми преузели процес приватизације онакве каква је била", рекао је предсједник Додик и као примјер, навео да данас РС исплаћује кредите за Хидроелектрану у Вишеграду.

"Кључно је одговорити на питање енергетских потенцијала, воде, хране и произвести један нови пројекат у Републици Српској, који би могао да се третира као реиндустријализација, како би се попели на очекивани ниво 30 одсто учешћа у бруто друштвеном производу у индустрији", рекао је предсједник Додик.

Он је нагласио да су то све питања о којима треба разговарати, а касније формулисати у одређена документа, која би могла да буду проводива, не само кроз измјену закона, него кроз измјену одређених процедура, које би могле да буду корисне.

Говорећи о пореској политици, предсједник Додик је нагласио важност поштовања одговорности у пореском сектору и упитао да ли је исплативо да одржавамо овако велики ниво издавајања за пензиони систем, а да не направимо драматичан рез и преусмјеримо та средства у инвестиције које могу бити одрживе.

Додик сматра да је једна од могућности и нова политика индустријских зона широм Републике Српске, са бесплатним уређеним земљиштем, које ће бити стимуланс за будуће инвеститоре, те да можда вријеме да Република Српска, путем Инвестиционо-развојне банке формира своју пословну банку, у којој ће сакупити депозите и на тај начин покушати утицати на кретање капитала.

Предсједник Републике оцијенио је да само нови инвестициони цикулс може да омогући развој, те да је кључни задатак смањење трошкова администрација и буџета на нивоу БиХ.

Додик подсјетио да су завршени преговори са Европском инвестиционом банком и да треба да буде потписан уговор од 100 милиона евра за обнову Клиничког центра у Бањалуци и болница у Бијељини и Касиндолу.

"Крајем фебруара биће потписан прелиминарни уговор са Европском банком за обнову и развој од 180 милона евра за аутопут Бањалука - Добој, тако да би веома брзо могао да буде расписан тендер за једну дионицу", истакао је Додик.

Предсједник Републике указао је на важност, током преговора са банком, да домаћи извођачи добију те послове и подсјетио на праксу да кредите које добијемо од страних банака, искористе страни извођачи, добију послове и онда веома јефтино ангажују домаћу оперативу.

"Због тога је ова дионица подијељена на неколико лотова, како би и наша предузећа могла добити послове, а кључно питање политике у свим земљама је - како обезбиједити локалним предузећима да раде", истакао је Додик.

Према његовим ријечима, ускоро ће бити објављен тендер за концесију за изградњу дионице коридора Пет це кроз Републику Српску, радови на превоју Чемерно биће завршени до краја ове грађевинске сезоне, а вриједност радова је око 70 милиона марака.

"Припрема се улагање за ТЕ Угљевик 3, чија ће укупна инвестиција, у наредне три године, бити 700 милиона евра. Термоелектрана Станари, од 400 милиона евра, у завршним је преговорима. У прилици смо да изаберемо стратешког партнера за Горњу Дрину, то је систем електрана у вези Бук Бијеле, гдје су се појавиле двије значајне компаније из Њемачке и Кине. У томе желимо да сачувамо и наше учешће, заједно са њима", рекао је предсједик Додик, додајући да су разговори о томе у току.

Према његовим ријечима на ријеци Босни, норвешка компанија је добила концесију за уређење обала и изградњу три проточне електране у вриједности од 280 милиона евра.

У овој години, Електропривреда Републике Српске, на пројектима који су подршка систему Горњи Хоризонти улаже 180 милиона КМ, а почеће и изградња ХЕ Бочац два, чија је вриједност око 50 милиона КМ.

(Срна/Фронтал)