Драмски првенац Тање Шљивар, “Пошто паштета?” премијерно је средином јануара представљен на малој сцени Атељеа 212. Тренутно је ангажована на многим пројектима, а на прољеће планира снимање кратког филма у Бањалуци.

Она је млада надарена ауторка из Бањалуке. Драматургију је завршила на ФДУ у Београду као студент генерације. За најбољу дипломску драму припала јој је награда “Слободан Селенић”, док је другу, с Михизовим именом, добила за укупно досадашње стваралаштво. “Пошто паштета?”, између осталог, ушла је и у селекцију сто двадесет најбољих европских драма у протекле двије године, па је тако одабрана и за публикацију Европске театарске конвенције.

Да ли си задовољна медијском пажњом коју је премијера вашег драмског првенца „Пошто паштета“ добила у БиХ медијима. Нама се чини да су много више медији у Србији испратили цијелу причу?

Задовољна сам медијском пажњом коју је премијера мог првог комада у београдском позориш¡ту Атеље 212 изазвала у БиХ. Природно је да се медији у Србији првенствено баве културним деш¡авањима у главном граду, а да се медији из РС и БиХ мање баве регионом, тако да је пажња пропрорционално распоређена.

Шта те је конкретно инспирисало за ту драму, и како би је у најкраћим цртама описала?

Написала сам драму о љубави и како она мијења човјека и његову реалност. Описала бих је као интимну побуну против свега што ми у мени самој, породици и друштву у ком живим смета. На мелодрамском плану те приче интересовало ме је зашто једна особа не може да осјети љубав друге, а на друштвеном, како да побјегнем од свега што ме је тада окруживало.

Да ли је тачна спекулација да је представа прво била понуђена Народном позоришту РС, које ју је одбило?

Није тачно.

Колико си задовољна условима које ти је Атеље 212 дало за реалзацију те драме?

Презадовољна сам условима. Снежана Тришић је по мом мишљењу најбоља млада редитељка из Србије за режију мог комада, имала сам срећу да имам идеалну глумачку подјелу са фасцинантним Зијахом Соколовићем на челу, и сви остали сарадници су врхунски умјетници и професионалци, сценограф Дарко Недељковић, костимографкиња Маја Мирковић и композиторка Ирена Поповић.

За прољеће је најављена и премијере твог другог комада "Гребање или како се убила моја бака". Да ли се зна каква је глумачка подјела, о чему се у њој ради?

Још увијек се не зна тачна глумачка подјела, а представу ће да режира Селма Спахић и биће то копродукција Хартефакт фонда из Београда и Босанског народног позориш¡та из Зенице.

Твоју каријеру прате и награде. Колико ти оне значе и колико су уопште оне показатељ квалитета неког умјетничког дјела?

Награде ми, природно, много значе, и због жирија који су о добитницима одлучивали, и због имена које награде носе (Слободан Селенић и Борислав Михајловић Михиз) и због претходних добитника награде.

Осим горе поменуте нове представе, на чему Тања још ради?

Радим на два сценарија за кратке филмове, један ћу сама да режирам и планирам да га снимам на прољеће у Бањалуци, а други ће да режира Јелена Гавриловић, млада колегиница са ФДУ, у оквиру пројекта Сарајево град филма.

Да ли по теби домаће представе или домаћи писци, уопштено умјетници треба да више пажње обрате на промоцију (маркетинг) како би тако привукли ширу публику а истовремено се равноправно поставили према увозној култури?

Мислим да је проблем много комплекснији од тога. Маркетиншке кампање, па и спиновање медија, могу да створе одрећену позитивну слику о неком културном производу, ако га већ као производ третирамо, али то наравно нема никаве стварне везе са његовим стварним квалитетом. Фаворизовање представа са Битефа, није безразложно, најзначајнији свјетски аутори су били гости тог фестивала, а ни он нема агресивне медијске кампање. У српском позоришту треба да се промијени начин размишљања његових ствараоца, а не маркетиншке стартегије.

Видјели смо на Фејсбуку једну групу "Ако скупимо 150 чланова наша Тања Шљивар прави налог на Фејскубу:)", да ли то говори да ниси љубитељ друштвених мрежа и да ли су те пријатељи наговорили на профил?

Фејсбук профил ми је без мог знања отворила пријатељица када смо се вратиле са Кустендорфа прије две године, па је било много фотографија на којима је жељела да ме тагује. Немам ништа против друштевних мрежа.

(Фронтал)