БАЊАЛУКА - Влада РС потрошила је 26 милиона марака пореских обвезника на промашени пројекат. Четири године је из буџета финансирала запошљавање приправника високе стручне спреме, а пројекат је имао значајне недостатке.

Главна служба за ревизију, у првој цјеловитој анализи овог пројека, открила је низ пропуста, недосљедности и привилегија, да би на крају закључила да су очекивани ефекти изостали. У ревизији учинка “Функционисање пројеката запошљавања приправника високе стручне спреме“, која је у посједу ЦАПИТАЛ-а, отворено се сумња у ефикасност трошења 26 милиона марака за 4,2 хиљаде приправника.

“Структура суфинансианих приправника показује да пројекти нису доприносили смањену дуготрајне незапослености”, наводи се у ревизији учинка.

Незапосленост је остала иста, јер за разлику од сусједних држава, Српска послодавце није ни условила да задрже раднике барем годину или двије послије истека приправничког стажа. Циљеви пројекта су погрешно постављени, стратегија није рађена у сарадњи са привредницима, а анализу ефеката ниједна владина институција никада није радила. Оно што је посебно фрустрирајуће је да су приправници запошљавани у јавном сектору, Влади и општинској администрацији, а не привреди.

“Три четвртине суфинансираних приправника стаж су обављали у јавном сектору, а само једна четвртина у приватном сектору. У привреди, која је пројектом дефинисана као приоритетна, стаж је обављало само 10 одсто лица или сваки 11-ти приправник. У неразвијеним срединама, које су такође наведене као приоритет, приправнички стаж је обављало само 11 одсто приправника“, истиче се у ревизији.

Држава је заправа сама себи плаћала приправнике који су је коштали осам хиљада марака годишње. Завод за запошљавање то није спрјечавао, напротив захтјеве привредника је често одбијао, а сваки захтјев државних институција и фондова без поговора прихватао, оцијенила је ревизија.

„Мислим да смо потрошили много новца само да би се повећао број у администрацији“, изјавио је Перо Ћорић из Привредне коморе РС.

Више од половине плаћених приправника су економисти и правници што је знатно изнад њихов учешћа у незапосленима са високом спремом. Инжењера је врло мало.

Нејасно је ревизији, али и привредницима, зашто држава није помагала запошљавање нижих, али дефицитарних занимања за којима привреда вапи.

„Овај пројекат је потребно проширити и на остала дефицитарна занимања да би пројекат дао праве позитивне резултате“, додаје Ћорић.

Ревизија открива цијели низ нерегуларности, од тога да је све вршене тајно, да су неки послодавци привилиговани, да су одобравани захтјеви и након затварања јавног позива, па до проблема са плаћањем.

Влада РС је одобравала већи број приправника, а средства није обезбиједила, па многим привредницима мјесецима нису рефундирана средства.

Послодавци су пријетили чак и тужбама. Завод за запошљавање је, како сазнајемо, пробраним послодавцима плаћао приправнике који чак нису ни били на евиденцији незапослених.

Колико је 26 милиона марака скуп пројекта био успјешан? На почетку пројекта, 2007. године, Српска је имала 2 700 незапослених висообразованих кадрова, а четири године касније та цифра је – 6 152.

(Capital.ba)