Бањалучки рок састав Аурора дјелује већ пар година, а за то вријеме су успјели да издају албум и сниме пар спотова. Иако се као и већина бендова из овог града боре за своје мјесто на  „сцени“, момци су оптимисти, те сматрају да за рок музику код нас тек долазе боља времена.

Успјеси такође нису изостали, па тако овај састав може да се похвали са неколико веома запажених и успјешних концерата. За Фронтал говори Владимир Максимчук, фронтмен Ауроре...

Реци нам нешто више о бенду, његовом имену, настанку идеје и жанр који свирате

Бенд је основан 2005. године, када је Борис Максимчук са пар пријатеља дошао на идеју да направи рок бенд. Као и сваки бенд, морали смо проћи процес одрастања и тражења. Тако се тражило име бенда, свако је имао неке идеје, али смо се на крају сложили око имена Аурора, као асоцијацију на свјетлост, зору тј. буђење рокенрола. Чланови су се временом мијењали, али смо крајем 2010. успјели да заокружимо поставу са којом смо коначно задовољни и која је успјела да испуни зацртане циљеве. Аурору данас чине Ненад Микић (бубњеви) , Марко Ковачић (бас гитара) , Борис Максимчук (гитара) и Владимир Максимчук (вокал/гитара). Мислим да је хард рок најближе жанру којем припадамо.

Ко је аутор музике и текстова бенда Аурора, и каква је тематика ваших пјесама?

На албуму  „Кула од карата” текстове и музику сам највећим дијелом радио сам уз консултације са колегама из бенда. Пјесме говоре о љубави, животним проблемима, али има и друштвено актуелних тема. Што се тиче пјесама за други албум, сви чланови бенда су почели да раде на пјесмама, тако да је сада много лакше.

Свирате ауторску музику, колико је тешко наћи потенцијани простор за наступ и генерално да ли је тешко доћи до промотера?

Нама, као уосталом и свим осталим ауторским бендовима, није лако, јер је мало адекватних простора за свирку. Позната је чињеница да и велики бендови данас све мање свирају, али надам се да ће се ситуација поправити. Ми не живимо од музике, па на нас оваква ситуација срећом не погађа много. Ми свирамо искључиво из љубави према музици.

Иза вас се налазе сингл издање, албум и неколико видео - спотова, претпостављам да је сљедећи корак нови албум?

Недавно смо завршили први албум, тако да не вјерујем да ће нови ускоро изаћи. Циљ је да прво промовишемо први албум онолико колико будемо могли. Већина материјала за други албум је урађена, а тренутно радимо на текстовима. Нове пјесме лагано укључујемо у репертоар, али не вјерујем да ћемо ускоро у студио.

Имали сте неколико запаженијих наступа, које би ти од њих посебно издвојио?

Свака свирка је ново искуство, тако да ми је тешко да правим разлике. Издвојио бих наступ на Тргу Крајине код фонтане, јер је тај концерт био потпуно у нашој организацији. Хтјели смо себи и другима да докажемо да можемо сами направити већи концерт и то смо урадили. Придружили су нам се другари из бенда Heaven Rain, тако да смо били и музичари, и монтери, техничари, тонци, физички радници, електричари, али исплатило се – свирка је била супер.

Какво је стање на сцени код нас, у смислу подршке колега, али и публике? Мислиш ли да би се нешто требало мијењати и ако да, шта би то било?

Нисам сигуран да код нас постоји сцена у правом смислу. Има бендова који се труде, свако гура своју причу на начин на који мисли да је исправно, али не чини ми се да сцена постоји у форми каква треба да буде. Само уз подршку медија, и наравно публике, ситуација може да крене на боље.

Да ли је тешко бавити се рокенрол музиком код нас, у смислу да је рок увијек некако на маргини, да не кажем у тоталном „undergroundu“?

Чини ми се да су дошла тешка времена за музичаре из свих жанрова музике. И народњаци се жале да је свирки све мање. Али исто тако ми се чини да се код нас, бар што се рок музике тиче, ситуација поправља. Навешћу пар бендова... Танкер спрема други албум, Неуро снима албум, Александрија издаје албум, Испад спрема трећи албум, Heaven Rain су издали други албум, и тако даље. Ако сам неког заборавио, није намјерно. Има пар бендова и ван рокенрол жанра који раде на својим материјалима, а све то се дешава у јако кратком временском размаку. Рекло би се да долазе боља времена у том смислу.

Какви су ваши планови за ову годину и шта бисте поручили онима који ово тренутно читају?

Наши планови су сада усмјерени на свирке и на промовисање албума, а што се тиче поруке свима желим исто што и бенду Аурора - будите живи, здрави и дебели, и слушајте пуно добре музике!

(Фронтал)