ДАВОС - На панелу „Економије за 21. вијек” дискутовало се о моделима превазилажења постојеће глобалне кризе, која је вишеслојна, са акцентом на економске моделе који могу дати адекатне одговоре на питање “Како и на који начин даље?”.

Посебно мјесто у новим моделима економских теорија које треба да одговоре на постављена питања биће Бихејвиорална економија. То је она економија која ће се више бавити људском природом, навикама, склоностима, очекивањима.

У недавним анализама швајцарских експерата констатовано је да се “приликом покушаја развоја послова широм Источне Европе, Африке и Азије, милијарде евра губе усљед непознавања локалне културе, традиције, историје и менталитета”.

Такав је и случај једног пословног човјека из Енглеске, који је по доласку у Србију у неформалном разговору са представницима локалне власти из Врњачке Бање изјавио (поред осталог) како је “НАТО бомбардовање прошло, и да то треба лијепо све заборавити и ићи даље”. На ову опаску реаговао је један од присутних упозоривши господина из Енглеске “да то не понови ни случајно пред потенцијалним будућим запосленима како му се не би догодило нешто јако ружно”. Обзиром да поменути господин није послушао савјете консултаната из Србије, испоставило се да је врло брзо морао да спакује кофере и да се врати у Лондон необављеног посла.

Психолошки моменат, историја и поготово менталитет људи на одређеном подручју некада и пресудно утичу на успјешни развој пословања, речено је на панелу Економског форума у Давосу.

Питању о улози политике у будућој бихејвиоралној економској теорији и пракси биће убудуће дато више простора, а не као сада, када се политичари појављују само у тренуцима криза. И током криза је улога политичких ватрогасаца обично само “еквилибријум” између актера кризе и народа који тражи хино гашење ватре. У новим, тзв Бихејвиоралним теоријама економије, које полазе са становишта да је људска природа ирационална, посебно мјесто имаће политичке одлуке које треба доносити у задатим моментима, како би пракса што боље потврдила овај тип економских теорија.

Посебан феномен на који је указано у Давосу је “постојање капитала на глобалном нивоу”, кога у пракси сви “сакривају” и хорски понављају како “пара нема”.

Један од калауза који би сефове у којима се овај свјежи капитал данас налази могао да откључа и стави у преко потребне привредне токове, јесте редефинисање каматних стопа које су до сада углавном коришћене као мјере притиска а са циљем спречавања појаве инфлације или дефлације. Како год било стандардни модели по којима се ‘у игру’ убацивао фактор каматних стопа показали су се тотално неефикаснима.

Учесници панела су се сложили да ће проћи неко извјесно вријеме док се поново простудирају модели како и када користити који вид каматних стопа, јер је читав проблем далеко комплекснији него што се у првом моменту чинило.

До сада су каматне стопе више употребљаване као инструмент политичког притиска без довољног разумијевања свих могућих посљедица њихове примјене. Тако су зајмодавци и учесници тржишне утакмице у случају Грчке упали у замку која се потом рефлектовала као страховита криза довољно јака да раздрма и комплетну еврозону.

Како год да буде, економисти ће и даље морати да постављају права питања, а до њих могу доћи у перманентном дијалогу са пословном заједницом и предствницима локалне средине, преносе агенције.

(Capital.ba/Фронтал)