ДАВОС - Свјетска популација је у октобру 2011. достигла цифру од седам милијарди, док ће се резерве сировина на Земљи, према прогнози Уједињених нација, истрошити за 60 година, истиче се у истраживању службе за аналитичку информатику Међународне организације кредитора (WОЦ), објављеном уочи почетка Свјетског економског форума у Давосу.

Док је становништво најсиромашнијих земаља, према подацима Свјетске банке и Међународног монетарног фонда, 2010. увећано за 2,1 одсто, житеља богатих земаља је било за само 0,6 одсто више. Популација најсиромашнијих земаља свијета расте безмало четири пута брже од становниства богатих држава.

Око пет милијарди (72 одсто) људи на планети живи у земљама са просјечним приходима, у земљама са високим приходима живи 1,1 милијарда (16 одсто) становника, и приближно 800 милиона (12 одсто) људи живи у најсиромашнијим земаљама свијета.

Пренасељеност носи са собом низ глобалних проблема, међу којима су најозбиљнији незапосленост и недостатак природних сировина.

Ниво запослености становништва један је од најважнијих показатеља благостања једне земље. Максимална запосленост, према подацима ММФ-а, забиљежена је у Кини, али како се истиче у истраживању, почев од 2000. године незапосленост у најмногољуднијој земљи свијета расте и премашује четири одсто.

Што се тиче афричких земаља са високим темпом раста становништва, на примјер у Египту, стопа незапослености је у границама 10,5 одсто, а у Етиопији око 20,5 одсто.

Ситуацију додатно погоршава социјална неједнакост. Тако у свијету 61 милион имућних има исте приходе као и 3,5 милијарди људи са најнижим приходима, односно на сваки долар богатих најсиромашнији добијају 1,7 центи.

У условима пренасељености, изузетно актуелно питање су резерве хране, воде и енергије, истиче Међународна организација кредитора. Највећи дио природних добара посљедњих година користиле су САД и Кина. На остале земље отпада нешто више од 50 одсто резерви планете.

Међународна организација кредитора резимира да је повећање свјетске популације изазов за владе земаља у развоју, које се директно сударају са потешкоћама које из тога произилазе, као и за најразвијеније земље, с обзиром на то да оне посједују технологије, средства и стручњаке уз чију помоћ би проблеми везани са повећањем броја становника могли да се ријеше.

Прехрамбену и сировинску кризу међународна заједница може да превазиђе само заједничким напорима, закључује се у истраживању Међународне организације кредитора.

Храна, вода, нафта и гас

Кад је у питању храна, по површини пољопривредног земљишта и шума по становнику Русија је безусловни лидер, а за њом слиједе Бразил и САД. Кина и Индија су аутсајдери због високе густине становништва.

Водеће у производњи житарица по становнику су САД, а за њима слиједи Русија. САД држе водеће позиције захваљујући високој продуктивности у пољопривреди. Приноси житарица у Америци су три пута већи него у Русији.

Вода за пиће данас је један од најдефицитарнијих природних добара, при чему најбогатије обновљиве ресурсе воде има Бразил, а за њим слиједи Русија.

Највеће свјетске резерве нафте налазе се у Саудијској Арабији и Венецуели. Уз потврђене резерве и садашњу експлоатацију, количине нафте ће бити исцрпљене за највише 50 година.

По резевама природног гаса на првом мјесту је Русија, а слиједе Иран и Катар. При садашњој експлоатацији, количине овог енергента биће довољне за највише 60 година.

(Тањуг/Фронтал)