Након што је напустила Бања Луку и преселила у Индију, лијепа Дијана успјела је изградити завидну каријеру, а смијеши јој се и најугледнија филмска награда у Индији.

Дијана Дејановић је рођена у Петрињи (Хрватска), а 1995. године је преселила у Бањалуку. У априлу 2011. је остала без посла у банци, распала јој се дугогодишња веза са заручником.Тражећи куда да оде угледала је у новинама оглас за хостесу у италијанском ресторану у Индији.

Пријавила се и добила посао. Након тог посла је радила у хотелу у маркетингу и продаји, а када је запазио фотограф Каустав Саикиа манекенство је ушло у њен живот. Продуценти филма који се снимао у граду су чули за њу и позвали је, па је добила улогу у филму режисера Нитисх Роyа. Њена каријера је од тада у великом успону.

Шта те водило у тој одлуци да се преслиш у Индију?

Највише интуиција и велика жеља за промјеном. Знала сам да је то нешто што морам да урадим, јер другачије не могу бити сретна. Била сам свјесна свих опасности, али нешто ме тјерало да идем даље. Мислим да је моја одлука граничила негдје између храбрости и лудости.

Колико си о Индији знала прије доласка?

О Индији сам знала неке основне ствари. Нисам имала никаква очеквања, само велику жељу да се нађем у том потпуно другачијем окружењу, да на неки начин кроз ово искуство упознам себе. За мене је то био огроман изазов којем нисам могла да одолим.

Како су твоји најближи поднијели одлазак?

У почетку су покушавали да ме спријече да одем. Када су видјели да то није могуће, прихватили су моју одлуку и надали се да ће све да буде у реду.

Након посла хостесе радила си у хотелу а затим као манекенка и ево, на крају глумица. Јеси ли као мала маштала о томе шта ћеш бити кад порастеш и да ли се неко од ових занимања уклапа у те снове?

Кад сам била мала маштала сам, као све дјевојчице, да бих вољела да будем глумица или пјевачица. Но међутим, како сам расла у вријеме рата, навикла сам се на нашу некакву сурову реалност у којој се снови не остварују и једноставно сам покушавала радити послове од којих се може живјети. На жалост, глума није нешто што се код нас пуно цијени и плаћа тако да су ти снови остали негдје у дјетињству. Никад више нисам о томе размишљала.

Глумиш у двојезичном филму. Каква је твоја улога и како је протекло снимање?

Филм је дјечија авантура. Радња се врти око крокодила мутанта који је у ствари добар. Моја улога је жене ловца и научника која покушава да улови тог крокодила и прода га једном богаташу који ће га држати у зоолошком врту. Није било живих крокодила, само један огромни механички.

Раде се двије верзије филма. Једна коју смо управо завршили је на бенгалском језику и биће приказана у овом подручју. Друга, коју би требали да почнемо да снимамо почетком фебруара, биће на хинди језику и приказиваће се у цијелој Индији.

Снимање је сјајно протекло. Бојала сам се како ће све изгледати, пошто немам никавог пријашњег искуства у глуми, али мислим да је добро испало. Редитељ Нитисх Рој је био задовољан и понудио ми је исту улогу у хинди верзији, као и у свом сљедећем филму, који ће се почети снимати у мају.

Како ти се свиђа Индија и живот у њој?

Примијетила сам да некако нема средине када је Индија у питању. Или је прихватиш и заволиш или је мрзиш. Начин живота, храна и све у окружењу у ком се нађеш је другачије.

Није лако. Ја сам једна од оних који су Индију одмах прихватили. Постојали су моменти када сам се осјећала усамљено, другачије од других. Овдје нема толико странаца и сада сам остала само са Индијцима. Али ваљда је то нормално кад живиш сам негдје далеко,

Какви су ти планови за будућност? Планирала си остати годину дана у Индији прије свега овог али сада…?

Све овиси о визи. Покушаћу да је продужим одавде. Ако то не буде могуће, вратићу се на кратко кући и опет аплицирати. У сваком случају остајем овдје, док год могу да радим. Овакву прилику више нећу добити.