Прије четири године у Сарајеву је одржана конференција под називом „Медијација, рјешаваје спорова и корпоративно управљање“ коју су организовали ИФЦ (Интернатионал Финанце Цорпоратион) и Глобални форум о корпоративном управљању из Вашингтона, Сједињене Америчке Државе.

Један од учесника конференције био је Мервyн Кинг, представник водећих свјетских ауторитета у области корпоративног управљања, аутор бројних публикација о тој теми, дугогодишњи члан арбитражног суда Међународне привредне коморе у Паризу и активни медијатор.

У вријеме одржавања ове конференције (крај септембра 2007. године) пажњу бх. јавности привлачио је до тада невиђен и веома жесток, бруталан и крајње чудан сукоб тадашњег министра енергије, индустрије и рударства у Влади ФБиХ Вахида Хеће и чланова Надзорног одбора Електропривреде БиХ Сарајево.

Хећо је тада, наиме, инсистирао да по сваку цијену смијени актуелни Надзорни одбор, а потом и директора компаније, како би на то мјесто поставио човјека оданог Странци за БиХ, политичкој партији којој је припадао и он као ресорни министар.

Но, Хећи се тада жестоко опирао др Расим Гачановић, предсједник Надзорног одбора Електропривреде БиХ, који је тврдио да није паметно мијењати менаџмент компаније и то баш у тренутку када је фирма коначно прекинула низ година пословања с губицима и када је почела позитивно пословати.

Новинаре је, наравно, интересовало шта теорија и свјетска пракса у сегменту корпоративног управљања „каже“ у оваквим случајевима, дакле када предсједник Надзорног одбора не жели провести у дјело одлуку већинског власника компаније (Владе ФБиХ која контролише 90 одсто дионица Електропривреде БиХ Сарајево).

На опште чуђење присутних, Мервyн Кинг је експлицитно стао на страну предсједника Надзорног одбора Електропривреде БиХ. „Надзорни одбор не треба радити у интересу већинског власника, него једино, само и искључиво у интересу компаније“, рекао је Кинг.

Колико је Кинг био у праву свједоче и године које су услиједиле након тога. Министар Хећо је успио смијенити Надзорни одбор и поставити „свог човјека“. Електропривреда БиХ је ту и наредну годину пословала позитивно, захваљујући искључиво уговорима које је договорио смијењени менаџмент, а онда се све вратило на старо - под диригентском палицом Странке за БиХ јавно предузеће Електропривреда БиХ поново је утонуло у губитке, чије се посљедице и данас осјећају.

Реизбор без разлога

Нажалост, бх. јавност није апсолутно ништа научила из овог случаја. Прије пар мјесеци актуелна федерална Влада смијенила је стари и именовала нови Надзорни одбор Енергоинвеста Сарајево, једне од највећих и најпознатнијих бх. компанија. Нови Надзорни одбор је потом „провео у дјело“ страначку одлуку о смијени дотадашњег генералног директора, мр Џемаила Влаховљака, на коју је због процедуралних разлога и Влада ФБиХ „ставила свој потпис“.

Наравно, у свему овоме не би било ништа чудно нити спорно да је Влада ФБиХ, као власник 67 посто дионица компаније, односно нови Надзорни одбор Енергоинвеста, понудила одговор на основно, веома логично питање: „Зашто се мијења менаџмент који успјешно послује“?

Но, кренимо редом. Магистар техничких наука Џемаил Влаховљак именован је за генералног директора Енергоинвеста Сарајево средином 2002. године. Ријеч је о човјеку који је свој цијели радни вијек провео у овој фирми, радивши на мјестима инжењера, пројектанта, директора сектора и Института за енергетику, да би потом, крајем 2001. године, на конкурсу био изабран за генералног директора. Влаховљак је тада наслиједио на мјесту директора Неџада Бранковића, припадника Странке демократске акције (СДА), који је отишао у федералну Владу, прво на мјесто министра промета и комуникација, а потом и на мјесто премијера. Треба такође нагласити, што је за ову причу јако битно, да Влаховљак није „страначки човјек“, дакле да није активни сљедбеник и припадник ниједне политичке опције у БиХ.

Влаховљак је од Бранковића наслиједио фирму која готово да није имала прихода од основне дјелатности (пројектовање и изградња електроенергетских постројења), која је редовно пословала са један или два милиона КМ губитка годишње, те која је већину својих прихода остваривала од изнајмљивања пословних простора које је ова компанија посједовала у БиХ и регији.

Убрзо по преузимању компаније, Влаховљак је показао невјероватне техно - менаџерске способности. За мање од двије године препородио је фирму: повезао се с пословним партнерима, уговорио неколико великих послова из сегмента основне дјелатности Енергоинвеста, вратио се на тржишта Либије и Ирака, отворио нова тржишта у Алжиру, Етиопији и Мексику, те повезао све фирме ћерке Енергоинвеста. Резултати су заиста били спектакулари. Након само годину и по Енергоинвест је од губиташа са два милиона КМ минуса постао компанија која је пословала са осам милиона КМ добити. Приходи из основне дјелатности компаније повећали су се за шест до осам пута, а удио прихода од изнамљивања пословних простора у укупном приходи компаније и групе постали су занемарљиви, иако су и они порасли у апсолутним износима, а према финансијским извјештајима о пословању компаније који су објављени на страницама Сарајевске берзе (САСЕ).

До краја првог мандата Влаховљак је у потпуности препородио компанију на чијем је челу био, што је уједно био и довољан аргумент да поново на конкурсу буде изабран за директора Енергоинвеста и у другом мандату. Но, тада почињу и проблеми за Влаховљака и Енергоинвест.

Будући да је сада компанија пословала с профитом, редовно исплаћивала плате запосленицима и плаћала све своје обавезе, у Странци демократске акције поново се активирала идеја да би на мјесту директора Енергоиневста требао бити „њихов човјек“, јер, како кажу, „то мјесто њима припада“.

Тада је СДА „владала“ Федерацијом заједно са партнерском Странком за БиХ. Према неписаном правилу, владајуће странке дијеле плијен тако што, рецимо, БХ Телецом припада СДА, а Електропривреда БиХ Странци за БиХ. Министарство промета и комуникација ФБиХ традиционално припада СДА, а Министарство енергетике, индустрије и рударства Странци за БиХ и тако даље ... Сходно тој кадровској комбинаторици Енергоинвест „припада“ СДА. Но, будући да је компанија пословала под СДА с губицима, Енергоинвест није био претјерано интересантан челницима странке све док није почео пословати позитивно. Тада су се у СДА сјетили да њима „припада Енергоинвест“ и - напад је кренуо.

Током 2007. и 2008. готово да није било припадника СДА који није јавно „блатио“ ову фирму. Но, једини проблем за СДА је било то што Енергоинвест није пословао са скандалима, а пословао је с профитом, тако да бх. јавност није баш објеручке прихватила идеју СДА о неопходној замјени менаџмента. Осим тога, Странци демократске акције није ишао у прилог нити политички сукоб са дотадашњим партнером, Странком за БиХ, чија је сагласност била неопходна за било какве смјене.

Најбестијалније нападе на менаџмент Енергоинвеста у том периоду вршио је Мустафа Мујезиновић, члан СДА и човјек који је у премијерској фотељи смијенио Неџада Бранковића, који је, што је веома интересантно, пословну каријеру почео управо у Енергоинвесту, као „непримјетни и прилично неактиван“ инжењер.

Мујезиновић је покренуо питање смјене менаџмента на основу некаквог фантомског, никад потврђеног писма намјере неке непознате фирме из Турске која је, наводно, била заинтересована за приватизацију ове фирме. Када су се Федерални медији почели распитивати о том фантомском писму намјере, Мујезиновић је цијелу причу напрасно заборавио и окомио се на резултате пословања Енергоинвеста.

Тадашњи федерални премијер је одједном почео јавно да оптужује Енергоинвест да послује с губицима, иако су га финансијски извјештаји и ревизорски извјештаји Енергоинвеста за претходних шест-седам година веома аргументовано демантовали. Мујезиновићеви напади на пословање Енергоинвеста су стали када је неко од новинара јавности предочио резултате пословања Енергоинвеста у протеклих седам година, које су потврдили и независни ревизори, а у којима је јасно стајало да је компанија итекако профитаблина. Мујезиновићу и СДА тада, првенствено због свађа са Странком за БиХ, ипак није пошло за руком да смијени менаџмент Енергоинвеста. А потом су дошли нови избори...

На октобарским изборима 2010. године Странка за БиХ потучена је до ногу. СДА је, седам до осам мјесеци након избора, формирала федералну власт са СДП, ХСП-а те Народном странком Радом за бољитак. Један од првих потеза нове Владе ФБиХ - претпостављате - била је смјена надзорних одбора у јавним компанијама (Електропривреда БиХ, БХ Телецом, Електропривреда ХЗХБ...), међу којом се нашао и Енергоинвест.

Заправо, истини за вољу, иницијатива за смијену НО Енергоинвеста и потом менаџмента није дошла баш из федералне Владе него са сједнице Главног одбора СДА. Наводно, како незванично сазнајемо, иницијатива је у писаној форми дошла до ресорног министра енергетике, индустрије и рударства (Ердал Трхуљ, члан СДА), који је ту иницијативу прослиједио Влади на усвајање. Објашњење за ту иницијативу већ је било познато: „То мјесто припада нама“.

По хитној процедури нови НО Енергоинвеста, и прије него је уопште био у прилици погледати пословне књиге фирме, доноси одлуку о смјени менаџмента и директора који је прије двије године легално изабран на конкурсу и који се налазио у том тренутку на половини мандата. НО шаље ту „своју одлуку“ Влади ФБиХ као већинском власнику на усвајање, а федерални дужносници на једној од својих сједница је и прихватају. Влада је, како сазнајемо, слично урадила и у случају БХ Пошта Сарајево, али је тамошњи директор, који је регуларно изабран на конкурсу, правно оспорио ту и такву одлуку Владе, па је на крају Влада са „старим“ директором морала направити одређени договор.

У случају Енергоинвеста Влада није имала тих проблема, првенствено захваљујући Влаховљаку који је џентлменски прихватио такву одлуку. Но, без обзира на то, ни Влада ФБиХ нити Надзорни одбор Енергоинвеста нису овдашњој јавности понудили било какво објашњење или појашњење те одлуке, што заправо и не чуди. Будући да Енергоинвест послује стабилно и профитабилно, те да је менаџмент веома ефикасан, чак је и федералним дужносницима и члановима НО у таквој ситуацији веома тешко пронаћи неки смислени разлог за поменуту одлуку. Наравно, још би теже било јавно рећи: „То мјесто припада њима“.

Директорска фотеља Ченгићу

Било како било, Влада ФБиХ је прије пар седмица на мјесто генералног директора Енергоинвеста именовала Енеса Ченгића, једног од угледних кадрова СДА, који је прије био активан у Кантоналној влади Кантона Сарајево, а који је прије доласка у Енергоинвест радио у Сиеменсу.

Сам Влаховљак је, како смо већ рекли, џентлменски прихватио ново чињенично стање. „Ако је то одлука већинског власника – у реду, ја је прихватам“, рекао је он. Влаховљак је добио мјесто савјетника директора Енергоинвеста, а прије разрјешења издао је налог свим упосленицима у фирми да максимално помогну новом директору да се снађе на новој позицији.

А како ће се нови директор снаћи - остаје тек да се види. Пред Енергоинвестом су у економском смислу све теже и теже године. Због актуелних дешавања у Либији питање је када ће се Енергоинвест вратити на ово велико и значајно тржиште, а глобална финансијска криза ствара на осталим тржиштима све јачу конкуренцију.

Због веома тешке економске ситуације у цијелом свијету обустављени су бројни пројекти, што ће се такође одразити и на пословање Енергоинвеста у наредним годинама. А да су нови чланови Надзорног одбора Енергоинвеста уопште и помислили о томе, односно да су уопште жељели радити у интересу компаније а не“ већинског власника“, како то рече Мервyн Кинг, сигурно не би тако брзоплето и непромишљено донијели своју прву одлуку само пар дана након преузимања дужности. И то, ни мање ни више, о смијени менаџемента, одлуку донешену без једноставног образложења - зашто.

ИМЕНОВАЊЕ ВЛАДЕ ФБИХ

Ко су чланови Надзорног одбора?

Одмах након успостављања федералне Владе, већ средином јуна 2011. године, донешено је низ одлука о смјенама надзорних одбора у неколико великих бх. компанија, попут рецимо БХ Телецома, Електропривреде БиХ, Електропривреде ХЗХБ и тако даље ... па све до Енергоинвеста.

Влада ФБиХ је на својој сједници по хитном поступку смијенила тадашњи Надзорни одбор Енергоинвеста - без икаквог образложења - и именовала нови, на период од 60 дана.

Како је саопштено након сједнице Владе ФБиХ, нови чланови Надзорног одбора Енергоинвеста су Нијаз Алиспахић, Жељко Варунек, Решад Пашић и Мерсад Рамовић.

ЗАКОН О СЛОБОДИ ПРИСТУПА ИНФОРМАЦИЈАМА У ПРАКСИ

Енергоинвест: „Немамо овлаштења дати информације о члановима НО“

Вјеровали или не, када смо се обратили Енергоинвесту с питањима да нам доставе имена чланова Надзорног одбора, њихове биографије и износе мјесечних накнада, чак и упркос Закону о слободи приступа информацијама (власник 67 одсто дионица Енергоинвеста је Влада ФБиХ), од правне службе ове компаније смо добили одговор да „они немају никаквог овлашћења за давање ових информација те да њима није прослијеђен никакав допис“.

А допис смо послали на службу за односе с јавношћу и кабинет генералног директора, који су у телефонском разговору потврдили пријем, али се никада након тога нису јавили с било каквим образложењем.

Због тога, заправо, службено не можемо сазнати ко су чланови Надзорног одбора, иако је Влада ФБиХ у свом саопштењу без икаквих проблема објавила њихова имена. А колике су њихове накнаде за рад - остаје тајна до даљњег.

(Intermezzo.ba)