Потпредсједник Самосталне демократске српске странке (СДСС) и предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац истиче да је задовољан остварени изборним резултатима, иако нису успјели да освоје и мандат у деветој изборној јединици. Поручује да ће нова власт у Хрватској требати њихову помоћ у реализовању политике националних мањина, а нада се и бољој и тјешњој сарадњи са властима у Републици Српској.

Шта очекујете од новоизабране коалиције посебно када је у питању положај националних мањина у Хрватској, али и у односу према региону у првом реду према Србији?

Прво, што се тиче политике према Србима и према другим мањинама то ћемо заједно дефинирати. Ту је новој влади неопходна наша помоћ, а ми смо ту помоћ спремни пружити, спремни смо партнерски ући у развој те важне политичке компоненте за Хрватску. Што се тиче односа према регији такође. Ми сматрамо да је регија природно мјесто у којем Хрватска мора јачати своје присуство, јачати свој утицај, мора развијати односе, и треба се отварати, ширити подручја сурадње и треба унапређивати односе које су ратне године поквариле или разориле. Дакле, треба стварати нову политику за цијелу регију, а посебно нову политику у односу према БиХ, и према Србији.

Колико сте задовољни изборним резултатима СДСС-а који су идентични оним који су остварени и на претходним изборима?

Ми смо смо врло задовољни резултатом. Не могу рећи да је одличан, али могу рећи да је врло добар. Поготово ако имате на уму да су странке које су биле у владајућој коалицији у протеклих осам година, све претрпиле врло озбиљне губитке, до тога да неке нису уопће ушле у Сабор, неке су успјеле освојити свега један мандат, а ХДЗ је изгубио значајан број мандата, док смо ми сачували своје изборно тијело, сачували смо свој утицај у том бирачком тијелу, једино што нисмо успјели јесте тај велики циљ, а то је да у 9-ој изборној јединици освојимо један мандат. Али ми, наравно, нисмо несретни због тога, ми смо задовољни резултатом и подршком бирачког тијела, и наставићемо тражити рјешења да дођемо до тог мандата.

Да ли планирате да се приклоните побједничкој Кукурику коалицији?

Ми имамо контакте са представницима Кукурику коалиције, са некима имамо и пријатељске контакте који нису никада ни престајали, са некима смо сурађивали још док смо били у коалицији са ХДЗ-ом, и имамо посебну сурадњу, и та сурадња би ускоро могал бити предмет разговора.

Да ли значајан губитак ХДЗ-а у Хрватској, те изборна побједа странке Зорана Јанковића у Словенији, наговјештавају нека нова политичка струјања у региону?

Ја припадам лијевој политичкој опцији. Ја сам по увјерењу социјалист, мени је драго да те групације у СЛО и РХ добијају већину на изборима и надам се да ће тако бити и у остатку регије, зато што мислим да те политике могу са једне стране боље одговорити на кризу у смислу смањивања корупције, смањивања неких трошкова који су оптерећење за економију, за буџет, а са друге стране да могу сачувати осјетљивост за групације као што су пензионери, радно овисно становништво и да на тај начин могу створити претпоставке да наша друштва и наше економије добију прилике за поновни раст.

Колико читате и пратите писања поратала, медија чији утицај расте из дана у дан?

Више него што бих хтио. Другим ријечима, ујутро погледам, овисно о вијести коју желим пратити, али то је негдје од шест до десет протала и исто тако навече. Дакле, кључне портале у Хрватској, кључне портале у регији и наравно и по потреби портале у европским и свјетским просторима.

Три мјесеца прије избора у Хрватској Уставни суд је поништио одлуку према којој су Србима била загарантована три мјеста у Сабору. Тада сте изјавили да ћете у сарадњи са осталим припадницима националних мањина покренути то питање пред релевантним институцијама, који су кораци до сада урађени?

Ми смо, заједно са представницима других националих мањина упутили писмо и добили прве контакте, и са представницима високог комесара за националне мањине ОСЦЕ-а, а имамо одговоре од представника Вијећа Европе и наставићемо те своје контакте. Оно што је најважније јесте да се увиди да је Уставни суд погријешио, да је донио одлуку која је штетна јер је задржала једно неуствано стање у Хрватској, које се посве јасно показало на овим изборима, гдје су бирачи националних мањина били издвојени из опћег бирачког тијела, пописани на посебним бирачким списковима, и нису представљали опће бирачко тијело, као што га нису представљали ни припадници хрватске дијаспоре, што је донекле и разумљиво. Али да грађани који живе у земљи се не пописују као јединствнео бирачко тијело је напросто неразумљиво, недопустиво. То производи сегрегацију на бирачким мјестима, дискриминацију на бирачким мјестима и нарушава елементарна уставно зајамчена права у бирачком поступку као што су тајност бирачког поступка и као што је недискриминираност у бирачком поступку. Тако да ми смо имали довољно аргумената на овим изборима да можемо поново инцирати промјену уставног закон, изборног закона и да можемо тражити да се то другачије регулира, боље и у складу са Уставом.

Колико сте задовољни процентом изласка Срба избјеглих из Хрватске из Републике Српске?

У Републици Српској, нажалост, нисмо успјели мобилизирати људе, што је штета. И то из два разлога. Прво, знамо да има ту људи чија права нису још увијек испоштована, чија права нису остварена и нису призната, било да је ријеч о имовинским правима, станарским или пензионим правима или неким трећим, четвртим правима. Други разлог јесте, развој средина одакле су људи и гдје имају неког. Без те подршке и узајамне помоћи у томе, ми теже то можемо направити, и зато ћемо морати поправити својх начин комуникације са избјегличком популацијом. Није довољно да дођемо кратко вријеме прија избора и позовемо их, мораћемо радити током цијеле године свих година, развијати бољу комуникацију, поштујући чињеницу да они сада живе ту, али истовремено развијајући са њима контакте на основу онога што нам је заједнички интерес и на неки начин заједничка обавеза према завичајима и према правима.

Како оцјењујете сарадњу са актуелном влашћу у РС?

Ми имамо веома добре контакте са предсједником Додиком, са Владом, са Народном скупштином и господином Радојчићем. Хтјели бисмо да се та сурадња претвори у неку врсту и политичке и програмске сурадње. Дакле, хтјели бисмо да можемо бити нека врста моста, као што смо у случају Хрватске и Србије, тако бисмо хтјели бити мост између овог дијела БиХ, и цијеле БиХ и Хрватске и хтјели бисмо да радимо на неким заједничким програмима. Ми ту видимо двије могућности, а то је да нам Влада РС помаже у реализацији пројеката у Хрватској које ми као Српско национално вијеће и заједница реализирамо од интереса за културу, споменичку баштину, и од интереса за слична питања. Са друге стране да развијемо програм прекограничне сурадње. Ми имамо ту доста заједничког интереса за пограничне опћине од којих је један значајан дио на подручју Републике Српске. Да са опћинама у Хрватској развијамо програме прекограничне сарадње било да је ријеч о пољопривреди, туризму, подузетништву или екологији, или неким четвртим или петим облицима сурадње. То су подручја о којима смо почели разговарати и подручја гдје видимо могућност да већ од сљедеће године имамо заједничко дјеловање.

Колико потписивање Уговора о приступању и приближавање Хрватске ЕУ повећава степен заштите права националних мањина?

Зато заговарамо ЕУ. Међу Србима и међу припадницима националних мањина имате много оних који управо у том отварању према ЕУ виде шансу за унапређење и мањинске политике и мањинских права. Чим имате вишеправне државе, чим имате више поштивање закона и чим имате још једна ниво на којем можете поставити питања о томе што се догађа са вама, дакле не само Загребу, него и Бриселу онда то представља неку шансу. Наравно да та шанса се неће сама по себи се реализирати, наравно да се и ми морамо припремити како да дјелујемо и на нивоу Загреба и на нивоу Брисела, што ћемо и чинити.

(Фронтал)