Republika Srpska

За магловиту камату казна до 50.000 КМ

БАЊАЛУКА - Банке у РС које су промјенљиву каматну стопу на кредите знале уговарати по нејасним терминима на штету клијената и углавном за то остајале некажњене, убудуће ће за појединачни такав уговор платити глобу до 50.000 КМ.


Предвиђено је то казненим одредбама Нацрта измјена и допуна Закона о банкама, о којима ће се посланици Народне скупштине РС изјаснити након расправе о сету закона који обухвата и микрокредитне организације и лизинг друштва.

Банке, које су промјенљиву каматну стопу на кредите у уговорима прописивале и нејасним терминима попут “измјене тржишних услова”, “пословне политике банке” и “интерних правилника”, убудуће ће морати прецизно утврдити новчану обавезу клијента.

Промјенљиви елементи у уговору дефинисани су као они који се званично објављују, попут референтне каматне стопе и индекса потрошачких цијена, на које не утиче једнострана воља једне од уговорних страна. Ако је уговорена промјенљива каматна стопа, банка ће бити дужна да у својим пословним просторијама потрошачу учини доступним податке о кретању вриједности тих елемената.

Славица Ињац, директор Агенције за банкарство РС, од новог закона, чије се усвајање у коначној форми планира до краја године, очекује да ће побољшати информисаност кредитних дужника и жираната.

“Клијенти ће бити боље заштићени, прије свега приликом уговарања промјенљивих каматних стопа које ће морати бити математички одредиве како би сваки корисник могао израчунати када се и за колико мијења камата. Лично сматрам да је то највећа предност овог закона”, казала је она.

Постојећим Законом о банкама, који примјењује Агенција за банкарство, нису прописане казне за магловите појмове у уговарању кредита, што су банке са прелијевањем свјетске финансијске кризе на тржиште РС 2009. и 2010. године користиле за “лов у мутном” на штету клијената.

Као институционални заштитник грађана, и то искључиво оних који су дизали потрошачке кредите, појављивала се Тржишна инспекција РС, која је против банака подносила прекршајне пријаве позивајући се на кршење Закона о потрошачима. Судови у РС су, међутим, у већини случајева одбацивали те пријаве наводећи да тај закон не обухвата банке, већ дефинише односе трговца, произвођача и потрошача.

Борка Суртов, главни тржишни инспектор РС, каже да је такве пресуде најчешће доносио Окружни суд у Бањалуци с образложењем да уговор о потрошачком кредиту није производ, роба или услуга, за разлику од судова у ФБиХ који су махом били на страни оштећених клијената.

“Стога је добро што се иде на усвајање нове регулативе која ће прецизније и јасније уредити права корисника финансијских услуга и спријечити различита тумачења закона”, истакла је она.

Уколико се усвоји нова легислатива, иницирана од Министарства финансија РС под притиском оштећених кредитних дужника и жираната, банкама ће бити сужен простор за махинације које ће, поврх тога, бити оштрије санкционисане.

Тако ће убудуће, примјера ради, новчаном казном од 10.000 до 50.000 КМ бити кажњена банка ако не прибави писану сагласност корисника за измјену обавезних елемената уговора, односно једнострано измијени услове из уговора или једнострано раскине уговор. Исту глобу ће платити и уколико промјену вриједности камата, накнада и других трошкова који су промјенљиви не заснива на елементима уговореним у складу са законом или измјену промјенљиве камате врши у роковима другачијим од уговорених.

(Независне новине/Фронтал)

Komentari
Twitter
Anketa

Da li će novi američki predsjednik Donald Tramp učiniti svijet boljim mjestom za život?

Rezultati ankete
Blog