Фронтал.РС из извора блиских власти, сазнаје да је "најбитнији човјек СНСД из сијенке" понуђен, и да је рекао – да.

Без обзира што је о овом имену било ријечи и прије избора и послије њих, многима који познају Митровића и даље звучи невјероватно да је исти уопште потврдно одговорио на понуду Милорада Додика, будући да је све ове године у СНСД исти успјешно задржавао једну од кључних позиција у унутрашњој номенклатури странке, а да је истовремено темељно непознат широј јавности. Наравно, у друштву са сасвим нетранспарентним јавним животом, у којем се, рецимо, могу десити "Прудски споразуми" о уставном преустроју државне заједнице зване БиХ, а за које нико ни дан данас не зна тачно шта су садржавали; једно "судбоносно да" не мора значити пуно у браку извршне власти.

Славко Митровић, предратни секретар општине Босанска Градишка и запосленик АИПК-овог Института за економику и развој, спада у најужи круг изворног СНСД, који су осим њега чинили још Милорад Додик, покојни Ненад Баштинац, те Станислав Чађо. Уколико се у обзир узме да је већина тренутачних кључних кадрова СНСД (Игор Радојичић, Небојша Радмановић, Никола Шпирић) намакнута присаједињењем из других странака, логично је да Милорад Додик на мјесту предсједника Владе Републике Српске жели истински "свог човјека".

Познаваоци прилика унутар СНСД кажу да, рецимо, Милорад Додик не може ни привирити у Градски одбор ове партије у Бањој Луци, који је под контролом Небојше Радмановића. Тако је потпуно логично да на мјесту премијера који је под Додиковом владавином добио све оне овласти које је предсједник РС изгубио за вријеме тираније Педија Ешдауна, предсједник СНСД жели "човјека од повјерења". Митровић је стога логичан избор, јер у готово метастазираном увећању чланства и овлаштења владајуће странке, врло аутократски настројен предсједник партије мора имати чврст ослонац.

Митровић је, кажу упућени, главни идеолог ове странке, писац њеног програма и уопште, уз Додика, централна личност у одређивању стратешких праваца у којима ће СНСД наступати. Очигледно је да у његовом карактеру постоје разлози због којих је преферирао вучење конаца из сијенке, а шта у основи прихватања "понуде коју није могао одбити", још није познато.

Они који лично знају Славка Митровића и даље су у невјерици да ће се исти прихватити ове функције, управо због његовог досадашњег тврдоглавог одбијања да узме било коју јавну функцију, коју је могао добити без икакве сумње и напора. Они такође тврде да је у питању један изванредан пословни правник, који се у закон и економију изванредно разумије и да је његово име на мјесту мандатара због тога веома позитивна вијест за РС. И не само због тога.

За Митровића важи увјерење да је то човјек којем је криминал стран, односно да уопште нема слуха за нелегалне радње, те познаваоци прилика у СНСД сматрају да би евентуално ту могло доћи до озбиљних проблема и ломова са њим на мјесту премијера.

У земљама са развијеном демократском праксом, имена личности за обављање кључних функција у систему власти се објављују прије избора или барем доста прије инаогурације; како би се листа ишчистила на ватри јавног мнења. Код нас то, нажалост, није случај и изабраном предсједнику РС не пада на памет да саопшти имена својих савјетника у кабинету.

Надати се да ће барем у случају премијера, односно мандатара Владе РС, бити испоштована ова демократска пракса и да ћемо имена кандидата за министре сазнати доста прије експозеа у Народној скупштини Српске.