На интернет порталима српског говорног подручја, ријетко се може прочитати неки текст који се бави стрипом као неизоставним сегментом поп-културе.

Још ријеђе о стрипу можемо прочитати, чути или видјети нешто и у осталим „мејнстрим“ медијима, па Фронтал.РС овим текстом жели поново показати спремност да испрати и представи јавности неке релаксирајуће теме попут стрипа...

Како смо били кренули, мало је фалило да стрип постане засебна рубрика на порталу.

Пише: Богдан Елез

У Италији је прије три године угашен култни и на нашим просторима веома популарни стрип серијал „Мистер Но“, па је то био одличан повод да се каже нешто више о истоименом стрип јунаку насталом под окриљем чувене италијанске издавачке куће специјализоване за стрипове „Серђо Бонели Едиторе“

Текс, Загор...Мистер Но

Да ли постоји неко ко у дјетињству или можда касније није прочитао бар једну епизоду легендарног „Загора“, непоколебљивог борца за правду и мир у већ помало митском Дарквуду? Наравно, правда је увијек побјеђивала, а мир између бијелаца и црвенокожаца био је могућ, али само у његовим авантурама.

Одрастајући полако смо превазилазили помало стереотипне ликове и суперхероје, попут Капетана Микија, Блека, Команданта Марка, Кита Телера и почињали да читамо интелектуалније и креативније ликове, настале почетком и средином осамдесетих.

Ријеч је о истразивачу натприродних појава, шмекеру и заводнику Дилану Догу и Мартију Мистерији, детективу немогућег, професору који је увијек проналазио алтернативна рјешења за појаве у свијету историје и науке.

Неки ликови, попут Текса Вилера и Загора, у Италији су стекли култни статус и постигли рекордне тираже. Али некако стиче се утисак да је у плејади тих јунака Мистер Но неправедно запостављен.

Мистер Но никада није био број 1, није био ни изблиза популаран међу ширим масама као рецимо Загор, али ипак, ако смо га вољели, онда смо га баш вољели.

Зашто смо га вољели?

Никад није био први, а ипак смо му толико одани, зашто? Па зато што је једноставно најреалнији. Знао је он да запуца као Прљави Хари, да удари као Жан-Клод, да освоји дјевојку као Ричард Гир, али исто тако знао је да добије батине, да испадне глуп, смијешан, да се напије, да држи боцу испод кревета као највећи алкохоличар.

Волио је и џез музику, и баш некако због тих његових људских карактеристика смо га и вољели, а још кад додамо да је имао име, презиме, успомене, дјетињство, младост, ратно искуство... све оно са чим просјечан и обичан човјек може да се идентификује.

Ко је он у ствари...?

Он је бивши амерички војник, рођен као Џером Дрејк Јуниор, у Њујорку, тачније у Бруклину, негдје око 1922., али се неколико година касније са својим оцем, професором књижевности, преселио на Менхетн, близу Харлема.

Растао је без мајке о којој не знамо баш ништа. Отац му 1936. одлази у Шпанију, да се заједно са интернационалним бригадама бори против Франковог режима, а бригу о младом Џерију препушта својој сестри Марти.

Прича о Мистер Ноовом дјетињству објављена је у специјализованом издању „Макси“ бр. 2 „Било једном у Њујорку“. Прича говори о његовом одрастању на улици, без оца, међу џез музичарима, уличним боксерима, ситним разбојницима, али посебно о пријатељству са италијанским гангстером Френкијем Нигром, човјеком криминалног педигреа, али ипак доброг срца, који му је био нека врста другог оца у тренутку кад није имао правог.

Овај „Макси“ је у неким интернет анкетама проглашен за стрип године у Италији, тако да би требало да представља обавезно штиво за сваког истинског љубитеља девете умјетности.

Џеријев отац 1938. враћа се из Шпаније, али оптужен је за убиство најбољег пријатеља и својеврсног синовог узора Логана Синклера. Он то убиство није починио, али наш јунак цијело вријеме убијеђен је у очеву кривицу, све док права истина није откривена изласком Џерома Дрејка сениора из затвора 20 година касније.

Џери иде у „авијатичаре“и постаје „Мистер Но“

Џери се 1940. прикључио „Летећим тигровима“ у кампу за обуку у близини Сан Франциска, и ту упознао Бата Барлингтона свог првог учитеља летења, који их је ангажовао као добровољце у Кини против јапанских освајача.

Јапанци га заробљавају, а поручник Саико мучећи Џерија даје му надимак Мистер Но, јер овај на свако његово питање одговара са не. И тај надимак обиљежиће цијелу његову „каријеру“, јер најбоље осликава његов карактер.

Спреман је да каже не свакоме, па чак и највећим, најмоћнијим криминалцима и ауторитетима, али истовремено је спреман да ризикује сопствени живот због пријатеља или жене до које му је стало.

Херој у рату...

Џери учествује у многобројним копненим и ваздушним биткама у Другом свјетском рату, бори се на пацифицким острвима, бива заробљен у јапанском логору у Бурми, бори се на Гуадалканалу, у Европи, учествује у ослобађању Рима и у Арденима, гдје га рањавају Нијемци и одакле се коначно враћа кући.

Прво се дакле бори као пилот, али га због „неспоразума“ с претпостављенима прекомандују у пјешадију.

...неприлагођен у миру

Послије рата доста лута, не остаје му се у Њујорку, па се нада да ће пронаћи мало слободе на америчким путевима.

Ради многе послове, али не успијева дуго да се задржи ни на једном, јер ратном ветерану попут њега није нимало лако живјети у незахвалној средини која му није рекла ни хвала за све патње и жртве које је поднио у рату.

Никако се не уклапа у постратно америчко друштво, па одлази у Бразил, тачније Манаус и Амазонију.

Тамо на полицијској аукцији купује свој чувени пајпер и упознаје Кругера, бившег њемачког војника који му убрзо послије мањег међусобног неспоразума и сукоба постаје најбољи пријатељ.

Ко су му остали пријатељи...

Џери је у неку руку лијен човјек који воли да сједи и игра покер, испија качаку у бару Паула Адолфа.

Ту се често зна и потући, обично са татиним синовиниа и разноразним пргавцима који не знају да поднесу пораз.

Поред Кругера и Паола Адолфа, најбољи другови су му Фил Малиган, Алан Чемберс (обојица пријатељи из рата), Макс Калвер, власник бара у Њујорку, Харви Фенер...

Мистер Но воли често да излази са женама, а најзначајнија од многобројних у његовом зивоту је Патриша Роуландс, археолог из Њујорка.

...а ко непријатељи

Највећи непријатељ му је Јапанац Кензо Ишикава, вођа моћне јапанске криминалне организације „Легије неживих“.

Вођен жељом за осветом према Џерију (зато што га је овај у рату спријечио да изврши харакири), Ишикава гази редом, све што има везе с Мистер Ноом.

Поред њега, највећи непријатељ му је бескрупулозни агент ЦИА Хајдн.

Наставак: Довиђења Мистер Но, још једном