БЕОГРАД - Ни 19 година након убиства 13 резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу, које су починили припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске, још нису осуђени сви они који су починили овај злочин, изјавио је предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Он је у писаној изјави навео да је до сада само једна особа осуђена за овај злочин - Михајло Храстов, и то 10 година након што је почињен, а иако је призано да је он све сам урадио, осуђен је на седам година затвора, иако је законски минимум за ово десет година.

Штрбац је на 19 година од овог злочина подсјетио да су испред моста припадници МУП-а и ЗНГ Хрватске зауставили два војна камиона у којима су се из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште" превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.

"Једна група, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почела `крвави пир` над њима", наводи Штрбац.

Он је прецизирао да су тринаесторица ликвидирана, од којих је неколико преклано у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају. Од четворице преживјелих, тројица, међу којима и један са тешким повредама, спасили су се скоком са моста, а четврти се у току ноћи, такође са тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца.

Штрбац подсјећа да је за овај злочин, под притиском међународне заједнице, Окружно тужилаштво у Карловцу, у мају 1992. године, подигло оптужницу против Михајла Храстова, припадника посебне јединице Полицијске управе Карловац, због кривичног дјела против човјечности и међународног права - противправним убијањем и рањавањем непријатеља, а да је Жупанијски суд у Карловцу три пута оптуженог ослобађао оптужбе "због поступања у нужној одбрани".

Врховни суд Хрватске потом је укинуо прве двије ослобађајуће пресуде и предмет враћао на поновно суђење истом суду, док је, након треће ослобађајуће пресуде, одлучио да сам одржи главни претрес, након чега је, у мају 2009. године Храстова прогласио кривим осудивши га на казну затвора од осам година, иако је за ово дјело прописан минимум 10 година.

Пресудом од 24. новембра 2009. године Врховни суд смањио је казну на седам година Храстову, а као олакшавајуће околности наведено да је "дјеловао у стању привремене психичке поремећености психогене врсте која га је довела у стање да искали све наталожене негативне осјећаје који су га оптерећивали", и да се "у најтежем тренутку домовинског рата борио на многим ратиштима", за што је одликован највишим државним одличјима.

"Иако смо навикли од хрватских судова да у суђењима за ратне злочине користе двоструке стандарде - једне далеко строже када суде Србима, а друге далеко блаже када суде припадницима сопствених оружаних снага, оваква пресуда је срамотна за хрватско правосуђе и понижавајућа за жртве и њихове породице, али и за војску којој су припадали и за народ из којег потичу", наводи Штрбац.