БРИСЕЛ - Француске власти настављају да депортују Роме, док активисти за људска права стално изражавају забринутост због пропуштене шансе да се заиста учини нешто за ову популацију, објавио је данас медијски портал "ЕУ Обзервер".

Нави Пилај, комесар УН за људска права, каже         да и даље траје нова политика Француске према Ромима, укључујући растурање њихових насеља и колективне депортације у земље поријекла.

"Ово ће само појачати стигматизацију Рома и екстремно сиромаштво у коме живе. Апелујем на европске државе, укључујући Француску, да усвоје политике које ће помоћи Ромима да превазиђу своју маргиналну позицију", каже она.

Такозвана "добровољна" репатријација Рома из Француске наставља се и у вријеме ескалације сукоба и свађе предсједника Николе Саркозија са Европском комисијом током самита лидера ЕУ, који је оцијенио као "увреду" изјаву једног комесара ЕУ који је његову политику упоредио са нацистичким режимом који је "очистио" стотине хиљада Рома током Другог свјетског рата.

Саркозијеве страначке колеге наставиле су и овог викенда у сличном тону, па је један француски сенатор пожелио да "Луксембурга више нема", мислећи на домовину комесара ЕУ за правосуђе Вивијен Рединг, која је прошле седмице запријетила да ће одвести Француску пред суд. Редингова каже да је мислила никад Европа више неће бити свједок једној тако "ужасној" и "срамотној" политици након Другог свјетског рата.

Слично поређње изнио је и европски активиста за људска права Томас Хамерберг из Савјета Европе који је рекао да дискриминација Рома у Европи има дугу и болну историју, а репресија је доживјела врхунац 30-тих и 40-тих година прошлог вијека, када су били мета фашиста и у Румунији и у Италији.

У областима које су контролисали нацисти неколико хиљада Рома је одведено у концентрационе логоре или су погубљени на лицу мјеста.

Тај геноцид чак није ни био на дневном реду на суђењу у Нирембергу и симболична компензација преживјелима и породицама жртава дошла је прекасно, а у неким случајевима није ни стигла, рекао је Хамерберг .

"Тај непријатељски став према Ромима и данас траје и користе га екстремистичке групе у неколико европских земаља", сматра Хамерберг.

Сукоб између Париза и Брисела подијелио је ЕУ са Саркозијем који је добио подршку међу тврдолинијашима Европе, од италијанског премијера Силвија Берлусконија и мађарске десничарске Јобик партије.

"Ја подржавам Саркозија", рекао је Саркози овог викенда.

У међувремену, ромска насеља и даље се растурају у близини Милана, док италијански министар унутрашњих послова Роберто Марони примјењује прописе ЕУ којима се дозвољава држављанима ЕУ да се врате након три мјесеца ако немају средстава да се издржавају.

Десет румуниских полицајаца стиже данас у Француску да помогне својим француским колегама у репатријацији Рома.

Румунија, у којој живи скоро 2 милиона и Бугарска са 800 000 Рома, чланице су ЕУ са најбројнијом ромском популацијом.

За разлику од румунских и бугарских Рома, који могу слободно да путују и да се врате у Француску након депортације, Роми са Косова суочавају се са тежом ситуацијом када их депоратују из Њемачке.

Према споразуму из априла између Берлина и Приштине, на Косово се мора вратити 14 000 избјеглица, од којих 10 000 Рома.

У намјери да одврати пажњу медија од Француске, Саркози је у четвртак рекао да њемачки канцелар Ангела Меркел такође планира да очисти ромска насеља.

Берлин је то касније одбацио, рекавши да репатријација око 2 500 Рома годишње спада у "постепене повратке", а не у "масовне депортације".