Послије дужег размјењивања мишљења и позива преко медија, Томислав Николић и Војислав Коштуница ће данас сјести за сто и директно размијенити аргументе за међусобни савез у циљу промене власти и против таквог савеза.

Од тог сусрета не треба очекивати спектакуларне новости или потписивање неког конкретног коалиционог споразума, предизборног или постизборног, сматра др Невен Цветићанин из Института друштвених наука Србије. Он додаје да би договор о савезу у овом моменту више одговарао СНС-у јер би му дао легитимитет да валоризује претензије на лидерство у опозиционом блоку. Међутим, ДСС би се тиме могао „утопити” у СНС, али и изгубити нешто од своје аутентичности до које му је изгледа прилично стало.

И Миодраг Радојевић из Института за политичке студије каже да би ДСС могао да одвага да ли би тај савез за њега могао да буде већи добитак или губитак. Њему се чини да код челника ове странке постоји једна врста неповјерења према СНС-у, односно да се они плаше да ће уласком у ту коалицију изгубити и свој страначки идентитет и део свог бирачког тијела.

Радојевић подсјећа да је пролетос пропао покушај стварања чвршћег опозиционог савеза СНС-а и ДСС-а и додаје да и овог пута постоји неколико изазова или проблема с којима би преговарачи могли да се суоче. „Пре свега, то је политика према ЕУ. Демократска странка Србије тражи промену политике СНС-а према ЕУ. Друго питање које може бити спорно јесте да ће се у некој наредној фази појавити питање лидерства. Врх СНС-а ће вероватно покушати да заобиђе тему Косова и да се у први план истакне тај ’најмањи заједнички именитељ’ а то је расписивање ванредних парламентарних избора”, истиче Радојевић.

Ако ипак успију да се договоре, могу ли СНС и ДСС окупити такву политичку силу која ће изазвати ванредне изборе? Треба ли власт да се прибојава овог савеза?

Оцјењујући да се ванредни парламентарни избори не могу изазвати притисцима опозиције већ само „искакањем” неког из владајуће коалиције (која је за сада стабилна), Цветићанин каже да су у том смислу ванредни избори тешко вјероватна могућност. „Мислим да су у опозицији и сами свесни да ће тешко изазвати ванредне изборе и да ће се више договарати како да нападају актуелну власт, да јој што више смање легитимитет, да што више угрозе њен углед и ауторитет”, каже Цветићанин.

Према речима Радојевића, у СНС-у постају свјесни да сами не могу доћи на власт и њихова стратегија се темељи на томе да они формирају један већи опозициони блок. Али, како додаје, свјесни су и да се кључ успјеха не скрива у томе да окупе све опозиционе странке, већ настоје да тим синергијским ефектом и јачом медијском подршком анимирају успавани дио бирачког тијела. Јер, једини резервоар гласова коме се може окренути СНС-у су ти неопредјељени бирачи.

Многи сматрају да без једне од ове две партије не може постојати озбиљан опозициони блок. „То би било као сто коме је измакнута једна нога. Српска напредна странка је свесна тога и она управо жели да се бирачима и представи као нека врста комплетне опозиције, наравно не узимајући у обзир СРС и ЛДП”, наводи Радојевић.

Цветићанин каже да су странке попут Покрета социјалиста само нека врста привеска на иницијативи СНС-а, док ДСС, без обзира шта мислили о његовој политици, јесте озбиљна странка. „Без сарадње ове две странке нема јединственог опозиционог блока, па самим тим ни превелике опасности за власт, односно, нема неке прилике да та власт изузетно лоше прође на следећим изборима”, оцјењује Цветићанин.

Биљана Баковић