Svijet

Јермени се молили у Турској након скоро 100 година

АКДАМАР - Стотине Јермена окупило се на богослужењу, првом након скоро сто година у историјској цркви на истоку Турске, коју је Анкара отворила за вјернике као гест добре воље према Јерменима.


Вјерници су бродовима пребачени на каменито острво Акдамар на језеру Ван, на коме се налази црква Светог крста стара 10 вијекова.


Турска је дозволила богослужење, прво за посљедњих 95 година, надајући се да ће то помоћи помирењу са Јерменијом, али неуспјех да постави крст на куполу цркве изазвао је различите коментаре.

Крст висок шест метара на дрвеном постољу на улазу у Цркву биће постављен на куполу накнадно. Крст није постављен јер су власти забраниле радове на грађевинама које су на листи историјских и споменика културе, а ова Црква је сада званично музеј.

Десетине вјернике фотографисало се поред крста, док су се други молили и палили свијеће уочи богослужења.

"Прије 10 година не бих ни сањао о богослужењу у Акдамару", рекао је архиепископ Арам Атешијан, духовни вођа малобројне јерменске заједнице у Турској листу "Хуријет" .

Он је додао да прије 10 година о томе у Турској нисте смјели ни да говорите, нити о геноциду нити о људским правима.

Само мали број вјерника моћи ће да уђе у саму Цркву. Вјерници ће сједити на пластичним столицама постављеним испред улаза и посматрати церемонију на великом екрану.

Већина вјерника који су дошли су турски Јермени, а мали број је дошао из сусједне Јерменије и САД.

Недостатак крста изазвао је критике у Јерменији да је ово богослужење само трик Турске за јавност и било је позива на бојкот.

Јерменска апостолска црква промијенила је одлуку да пошаље двојицу високих представника на богослужење.

Ова одлука одражава дубоко неповјерење и неслагање двије земље у вези њихове крваве прошлости као и око тврдњи Јермена о покољу 1,5 милиона њихових сународника током геноцида од 1915-1917. године.

У провинцији Ван и већем дијелу источне Турске живјела је велика јерменска заједница до 1915. године када је постала мета масакра и депортација, док се Отоманско царство распадало током Првог свјетског рата.

Турска је одбацила геноцид и тврди да је број жртава преувеличан.

Данашња јерменска заједница броји око 70 000 људи и концентрисана је у Истанбулу.

Прошле године, Турска и Јерменија потписале су споразуме о успостављању дипломатских веза и отварању граница након више од 10 година.

Komentari
Twitter
Anketa

Gdje bio trebao biti izgrađen nacionalni stadion u Bosni i Hercegovini?

Rezultati ankete
Blog