Auto - Stara kategorija
Све се мијења осим цијене половног голфа
Недјеља ујутру, бањолучка аутопијаца – идеална прилика да дамо допринос рубрици коју баш и не претрпавамо текстовима.
У аутомобилизму преовлађују вијести о новим моделима аутомобила великих свјетских произвођача, мало шта стварно корисно и опипљиво.
Сваке недјеље ујутру на бањолучкој аутопијаци се окупљају продавци и потенцијалне муштерије, беспосличари и љубитељи аутомобила. Са једним таквим се на лицу мјеста задесио и репортер Фронтала.
Поменути господин је убијеђени и непоколебљиви љубитељ њемачке аутоиндустрије, тако да нас пут прво одведе до изложених ,,фолксвагена''.
Чувени ,,голф 2'' више не представља најбронију популацију четвороточкаша на нашим цестама, бар не бројну као прије, а то се директно пресликава и у понуди аутопијаце. Међутим, далеко од тога да их нема. Један представник поменуте врсте, произведен 1991. године, са запремином ,,турбо-дизел'' мотора од 1.600 кубних центиметара, регистрован до краја године, кошта 4.490 КМ. Да ли ће им икад пасти цијена?
Млађе браће легендарне ,,двице'' не недостаје. Присутне су и трећа,четврта и пета серија голфа, а уочен је и један усамљени кец. Голф 3, са запремином 1.900 кубика, регистрован до јула наредне године кошта 6.200 КМ. Тамно плаве је боје и стар 17 година. То је цијена ,,тројкама'', кажу.... Како год, нисмо примјетили да је неко заинтересован.
Од скупљих модела њемачког ,,народног аута'', привлаче пажњу два пасата веома сличних карактеристика. Један је јарко црвен, са много опреме, алуминијским фелугама. Прешао 85.000 километара од 2004., када је произведен, са ознакама 1.9 ТДИ и истакнутом цијеном 19.800 КМ. Другог, веома сличног, годину дана старијег, са дупло већом километражом и истим мотором, власник цијени 15.550 конвертибилних марака.
Сврха задржавања код оваквих возила, у нашем случају, свела се на уживање у њиховим естетеским карактеристикама.
На нешто што је сродније са ситуацијом у новчаницима, а свакако ближе нашим срцима, наилазимо у наставку шетње. Нови Југо, са мотором од 1.300 кубних центиметара, стар седам година, кошта 2.700 КМ. Пар наочиглед заинтересованих људи разгледа Заставин црвени, пластифицирани производ, али то разгледање је преовлађајућа активност посјетилаца чини се и често зе завршава само на томе. Негдје пише, можда је нека шала, да је бар 50 одсто свих, икад произведених ,,југића'' црвене боје. Тој непровјереној тврдњи не служе један свијетло плави и један жути модел, јединог аутохтоног аутомобила са ових простора. Нисмо провјеравали цијене, али својом егзотичном бојом и превазиђеним обликом су разбијали монотонију на кишни дан, међу масом сивих и црних западноевропских модела.
Југо је на овдашњим друмовима у једној мјери замијењен Фијатовим ,,пунтом''. Јефтин и поуздан аутомобил, поризведен 1998., кошта 3.500 КМ. У овом случају ријеч је о 1.1, бензинском мотору. За разлику од ,,голфова'', ови фијати су из године у годину све јефтинији.
Колега, љубитељ њемачких возила, сугерише да је бољи ,,голф 2'' из '87., или '88., године (слична је цијена), него ,,пунто''. Увријежено мишљење је тешко промијенити.
,,Француска удобност'', још један стереотипан израз који преточен у бројке изгледа овако: Рено ,,меган'', 1.6., прешао 135.000 километара, 2003. годиште, са доста опреме - 9.400 КМ. ,,Клио'' бензинац, годину дана млађи од већег фабричког брата је 8.200 КМ.
Пежоова лимузина из 2000. године је процијењена на 10.750. Има много електронике и додатака, а њен дизел мотор је прејездио 158.000 километара.
На сваком вашару има највеће чудо, а ,,тристаћ'' из 1978. године, чији газда тврди да му је први власник и да је за 32 године прешао 19.000 километара је звијезда аутопијаце. Овај објеката наших знатижељних погледа, зелене боје, са оригиналним дијеловима (пресвлаке, волан, мјењач) кошта 6.000 КМ. Друга атракција је један чудновати аутић стар годину дана. Возило налик ,,смарту'', шупље са свих страна, власник је процијенио на 5000 евра.
У избору за прво мјесто, наш глас добија тристаћ.
Тешко да ће се овдје наћи муштерија за једног мерцедеса Е серије, гледамо док напуштамо пијацу. За осам година старог ,,окоњу'', са ЦДИ мотором, 2.700 кубних центиметара, треба издвојити 26.500 КМ. Одмах поред њега ,,пасат'', 1.9. ТДИ; пише ,,фул'' опрема и цијена – 21.500 КМ. Са траке сишао 2005. године.
Аутопијацом преовлађују европски половњаци, који се у нашим условима могу сврстати и у луксузне аутомобиле. Фолксваген, пежо, рено, ауди, форд, цитроен, шкоде, произведени од 1998., па наовамо. За своту од 8.000 до 15.000 КМ се може нешто изабрати.
На примјер Опел ,,астра'', караван, стара 11 година са дизел мотором. За 7.000 КМ нисмо уочили бољу прилику на берзи четвороточкаша у Бањој Луци.
Људи на овдје долазе највише ради информисања о цијенама или из знатижеље. Многи наиђу да погледају и упореде цијене сличних модела које су нашли негдје другдје, да би могли да се одлуче. Ко тражи неки јефтин аутомобил, нема неког избора. Ваља поменути да је најјефтинија ове недјеље била једна прекаљена ,,застава 128'' – 900 КМ.
Иначе, код нас у редакцији је стално трвење мишљења, али преовлађују навијачи за нове технологије и електро моторе који не загађују околину и могли су се већ одавно серијски производити. Проблем је нафта, које још доста има и треба је некако продати.
Сви на бицикле, a прво министри и посланици!