ХАГ - Став норвешког амбасадора на Косову Свереа Јохана Квалеа да би бившег команданта ОВК-а Рамуша Харадинаја требало пустити на слободу до суђења није став Норвешке, истакла је амбасада Норвешке у Холандији у писму упућеном Хашком суду.

У писму је указано да је амбасадор Квале послао приватно писмо Харадинајевом адвокату Роднију Диксону, 27. јула ове године, у коме је изнио свој лични став да би Харадинаја требало пустити привремено на слободу до почетка процеса, који ће бити поновљен по шест од 37 тачака оптужнице.

„Влада Краљевине Норвешке жели да нагласи да приватна запажања амбасадора Свереа Јохана Квалеа упућена Роднију Диксону не представљају ни на који начин став владе Краљевине Норвешке по питању тог случаја”, истакнуто је у писму достављеном Хашком трибуналу.

Норвешки амбасадор на Косову је позвао, у својству приватног лица, Хашки трибунал да привремено пусти на слободу Харадинаја.

Квале је изразио увјерење да не постоји опасност да се Харадинај неће вратити на суђење пошто се, како је напоменуо, досад увијек добровољно и у најкраћем року одазивао на позиве.

Харадинај је у првостепеном процесу пред Трибуналом у априлу 2008. године ослобођен оптужби за злочине на Косову 1998. године.

Жалбено вијеће Трибунала је, међутим, 21. јула ове године наложило да се суђење понови по шест од првобитних 37 тачака оптужнице, које се односе на злочине над притвореницима у логору ОВК у селу Јабланица, код Дечана, од марта до септембра 1998. године. Харадинај је ухапшен 20. јула и пребачен у Хаг.

Првостепено судско веће је, изричући ослобађајућу пресуду бившем лидеру ОВК услед недостатка доказа, указало на то да је било застрашивања и узнемиравања свједока.

Жалбено вијеће је, у одлуци о понављању суђења, оцијенило да првостепени процес није био правичан, јер нису саслушана два кључна сведока, који су одбили да свједоче, јер су били узнемиравани и застрашени.