АТИНА – Грчка је у првој половини ове године смањила буџетски дефицит за 39,7 одсто на годишњем нивоу, нешто више од циља који су за ту тешко задужену земљу поставили њени зајмодавци, Европска унија и Међународни монетарни фонд, објавило је грчко министарство финансија.

Европска централна, ММФ и ЕУ одредили су Грчкој циљано смањење буџетског дефицита за 39,5 одсто за првих шест мјесеци.

Да би испунила тај услов, влада у Атини била је присиљена да смањити своју потрошњу за 10 одсто, што је остварено углавном кроз смањења плата државних службеника и пензије. Владине мјере штедње изазвале су жестоке протесте широм земље, а највише у главном граду, Атини.

Циљ Грчке је да оствари планирано амбициозно смањење буџетског дефицита у овој години за 5,5 одсто - на 8,1 одсто бруто домаћег производа.

Подаци о приходима, међутим, и даље нешто заостају за очекивањима - забиљежен је раст прихода од пореза за тек 4,1 одсто, у поређењу са циљаних 13,7 процената.

Подаци које је објелоданило грчко министарство већ су прошле седмице предочени званичницима ЕЦБ, ММФ и ЕУ, који су одлучили да Атина може да рачуна на исплату наредних девет милијарди евра вриједне транше кризног зајма у септембру. То је друга транша трогодишњег укупно 110 милијарди евра вриједног пакета помоћи за ту земљу.

ЕУ и ММФ су у мају спасили Грчку од банкрота почетном инјекцијом 5,5 милијарди евра од ММФ-а и 14,5 милијарди евра од европског блока држава.