БАЊА ЛУКА - Предсједник Владе Републике Српске (РС) Милорад Додик изјавио је да суд у Лондону није био релевантан да одлучује да ли у Србији постоје политички услови да се одржи суђење члану ратног Предсједништва БиХ и да ли ће то бити политичко суђење или не.

"Србија, која је извела пред суд и многе Србе да им суди и пресуди за злочине које су чинили на тлу бивше Југославије, сада се одједном проглашава као земља у којој се воде политички мотивисани поступци, а БиХ је, као, узор који тако лијепо цвјета и гдје ће све једног дана тако лијепо процвјетати", навео је Додик.

Он је синоћ за Радио-телевизију РС рекао да одлука суда у Лондону о неизручењу Ганића правосуђу Србије представља реализацију стереотипа да су српске жртве мање важне и да се "Срби могу убијати и за то не одговарати".

"Свједоци смо да су многи Срби, као Биљана Плавшић, одговарали и за мање што су учинили и због тога одлежали десетогодишње казне, а за Ганића, за кога постоје докази да је командовао нападом на војнике у Добровољачкој улици, не може се доћи до позиције да се он процесуира и да му се суди", изјавио је Додик.

Он је оптужио бивше високе представнике у БиХ Педија Ешдауна и Кристијана Шварц-Шилинга, за којег је рекао да заједно са Ганићем води факултет у Сарајеву, да су читаво вријеме лобирали и уложили све своје ауторитете да лондонски суд ослободи Ганића.        

Британски суд одбио је јуче захтјев Србије да јој изручи бившег члана ратног Предсједништва БиХ Ејупа Ганића.

Суд је 14. јула окончао двонедјељну расправу о српском захтјеву за изручење Ганића, када је одбио и захтјев његове одбране да му се укине кућни притвор уз полагање кауције.

Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону на основу потјернице коју је Србија расписала за њим и још 18 лица из БиХ због напада на колону ЈНА у Сарајеву 3. маја 1992. године. Према подацима Центра јавне безбједности Источног Сарајева, у нападима 2. и 3. маја убијена су 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док их је 215 заробљено.

Десет дана након хапшења пуштен је из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији. Протекла четири мјесеца провео је у кућном притвору.

Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.