Лондонски суд за екстрадиције одбио да изручи бившег члана ратног Предсједништва БиХ Ејупа Ганића Србији, која је за њим расписала потјерницу, због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године.

Британски судија Тимоти Воркман одбацио је захтјев Београда, који Ганића терети за ратне злочине, тврдећи да постоје докази да би суђење Ганићу у Србији било "политички мотивисано", пренио је РТС.

"Добили смо позитивну пресуду по свим тачкама... Адвокати су нам казали да никада нису чули овако јаку пресуду", рекла је Ганићева кћерка Емина Ганић.

Србија има право да се жали на одлуку суда.

Послије одлуке лондонског суда о захтјеву Србије за изручење Ганића, предмет ће бити прослијеђен министру унутрашњих послова Велике Британије који доноси одлуку о екстрадицији, а потврђује је Парламент.

Процес за изручење Ганића почео је 13. априла, достављањем захтјева Србије и докумената на основу којих се то тражи. На рочишту које је трајало од 5. до 14. јула, обје стране су извеле свједоке.

Ганић је, на почетку претреса, оптужио Србију да "манипулише британским правним системом", како би постигла да он буде изручен Београду.

Ејуп Ганић је, 1. марта, ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу, на основу потјернице коју је Србија расписала за њим и још 18 особа из БиХ, због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године.

Десет дана након хапшења, пуштен је из екстрадиционог притвора, уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије, до одлуке суда о његовој екстрадицији.

Правосудни органи Србије покренули су истрагу против Ганића, у децембру 2008. године, због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Према подацима Центра јавне безбједности Источно Сарајево, у нападима 2. и 3. маја 1992, у Доброовљачкој улици, убијена су 42, а рањена 73 припаднника ЈНА.

Васић критикује, Комшић поздравља

Генерални секретар Главног одбора СНСД-а Рајко Васић сматра да је начин на који је образложено одбијање изручења Србији осумњиченог за ратни злочин у сарајевској Добровољачкој улици Ејупа Ганића политички чин Екстрадиционог суд у Лондону који ће бити "вјетар у леђа" неким бошњачким политичким странкама пред октобарске изборе у БиХ.

"Ова одбијеница Србији биће добар политички вјетар у леђа неким политичким бошњачким сарајевским снагама и странкама и они су то очито, а првенствено Харис Силајџић, добро искористили трошећи државне паре за своје ускостраначке користи", рекао је Васић у изјави за Срну.

Он је упозорио да се читав процес Ганићу у Лондону показује као један од политичких фактора који треба да утичу на изборе, као што је то било и хапшење Караџића пред локалне изборе.

"Овим није скинута кривица са Ганића и свих других који су учествовали у злочину у Добровољачкој улици. Није скинута потреба судске валоризације њихове улоге, односно утврђивања кривице или ослобађања у квалитетном судском процесу", сматра Васић.

Васић је упозорио да је наведеном одлуком изражено и неповјерење према Србији.

Члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић поздравио је одлуку Суда у Лондону којом је одбијен захтјев Србије за екстрадицију Ејупа Ганића.

Комшић је навео да је ријеч о исправној одлуци Суда рекавши "да је великосрпска политика овим доживјела још један пораз, поготово што су сви наводи србијанске стране одбачени, а сви наводи одбране прихваћени", саопштено је из Комшићевог кабинета.

Предсједник Партије демократског прогреса Младен Иванић сматра да је британски суд под притисцима појединих британских политичара одбио захтјев Србије да јој изручи Ганића.

"Британски суд подлегао је притисцима и оваква одлука суда показује да је политика присутна свуда, па нажалост и у британском правосуђу, што није добро", рекао је Иванић за Срну.

Он сматра да се једина истрага поводом почињених ратних злочина и злочина у сарајевској Добровољачкој улици могла утврдити у правосудним институцијама у Београду.

"Нажалост, то за сада не иде, али ја вјерујем да ће правда кад-тад све достићи, па и Ганића", нагласио је Иванић.

Како реагује Србија?

Замјеник српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић изјавио је да ће српско Тужилаштво за ратне злочине уложити жалбу на одлуку енглеског суда којом је данас одбијен захтјев Београда да се Ганић изручи Србији.

"Поштујемо сваку одлуку енглеског суда, али постоји право жалбе вишем суду и ми ћемо то право искористити. Настојаћемо да добијемо одговоре на питања која муче породице више од 60 жртава", рекао је Векарић.

Одлука британског суда да не одобри изручење бившег члана ратног Предсједништва БиХ Ејупа Ганића Србији доказ је да на западу још увијек постоји црно-бијела слика о грађанском рату у бившој Југославији, изјавио је професор Факултета политичких наука Предраг Симић.

"Мислим да је ово одлука која нас учвршћује у убеђењу да је слика о грађанском рату о бившој Југославији на западу очигледно и даље црно-бела и да није указано поверење у српско правосуђе и аргументацију која је изнета", рекао је Симић.

Поводом образложења британског судије, који је навео како сматра да би суђење Ганићу у Србији било политички мотивисано, Симић је оцијенио да је тиме прихваћен аргумент Ганићеве одбране која се темељи на чињеници да Хашки трибунал није показао интерес за његов случај, чиме је, према ставу Ганићеве одбране, он практично ослобођен одговорности за ратне злочине почињене током грађанског рата у БиХ.

"Остаје могућност жалбе Вишем суду. Претпостављам да ће српско Тужилаштво за ратне злочине поднети жалбу, али после овакве одлуке суда можемо само да нагађамо да ли ће таква акција уродити плодом. У сваком случају Ејуп Ганић је у овом тренутку слободан човек бар што се тиче британског правосуђа", рекао је Симић.