САРАЈЕВО - Главни тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин сматра да је у БиХ потребно донијети посебан закон о тероризму, истичући да се сам појам тероризма, као и све што се под тим подразумијева, треба посебно елаборисати.

Барашин је у прилог овоме подсјетио на предмет "ФИС Витез" гдје је након активирања подметнуте експлозивне направе једна особа смртно страдала. Ово дјело је преквалификовано и пресуђено као дјело изазивања опште опасности.

"Проблем БиХ представљају покрети вехабија и селефија и то је за мене јако осјетљиво питање, посебно јер потичем из српског народа. Кад са колегама расправљамо о овој теми, дођемо до питања из које вјерске групе терористи долазе. Међутим, терористе никако не смијемо доводити у везу са било којом вјером. Јер, тероризам је кључни проблем", рекао је Барашин за загребачки "Вечерњи лист", издање за БиХ.

Он је нагласио да се о тероризму у БиХ мора говорити без било каквог вјерског предзнака, јер терористи "једноставно поставе бомбу под објекат без обзира да ли у њему сједи Србин, Хрват или Бошњак ".

Барашин сматра да и вјерске заједнице у БиХ морају разговарати са својом популацијом чиме ће, једни другима, сигнализирати гдје је проблем.

Он је рекао да је акција "Свјетлост" у Маочи, у којој је учествовао, била веома промишљена, одлично испланирана и оперативно-тактична, те да је донијела очекивани резултат.

"Ми у јавности нисмо рекли све о томе шта је пронађено. Симптоматично је да је једном тако малом мјесту, као што је Маоча, пронађемо 40 рачунара која су сад на вјештачењу, да се код одређене особе пронађе већа свота новца. Кључни проблем је финансирање и доток новца таквим особама. Истрага ће показати јесу ли наша предвиђања била исправна. Све што се догодило у овој земљи створило је погодно тло за многе активности сличног типа", упозорио је Барашин.

Он је истакао веома добру сарадњу са Обавјештајно-безбједносном агенцијом БиХ којој би "требало дати одређена полицијска овлашћења, чиме би њена улога била пуно кориснија".

Главни тужилац посебно се осврнуо на питање заштићених свједока у осјетљивим предметима ратних злочина и тешког криминала, наводећи да Закон о заштити свједока није у потпуности дефинисао све мјере које се одређеним свједоцима могу дати.

"Ми смо мала држава и скоро да се сви међусобно познајемо. Када се неко појави на суду, нормално је да има страх и осјећа опасност од особа којима се суди. У том правцу треба вршити измјене закона и преко међународне заједнице тражити да јако важне свједоке, чији је живот угрожен, измјесте у треће земље. За ово су потребна финансијска средства која ми, нажалост, немамо", навео је Барашин.