ЗАГРЕБ - Хрватска је у сљедећих пет година ближа могућности банкротства за једну петину, чиме улази у 20 најугроженијих држава свијета према скали коју је за други квартал ове године саставила консултантска кућа "ЦМА" из Лондона.

"ЦМА" кварталне пројекције темељи на вриједности кредит дифолт свопова (ЦДС) за државни дуг, односно преузимања кредитног ризика путем своп трансакције током одређеног периода уз новчану накнаду.

Предвиђена вриједност ЦДС-ова за хрватски дуг у сљедећих пет година је 321,6, што значи да је вриједност осигурања од банкротства Хрватске 3,216 одсто номиналне вриједности дионица.

Купац ће финансијској институцији, која продаје ЦДС, плаћати 32,16 евра годишње за милион евра хрватског дуга, а у случају банкрота Хрватске, та ће финансијска институција бити одговорна за измирење цијелих милион евра.

Вриједност хрватских ЦДС-ова скочила је с мање од 200 на 321,6 базних бодова у другом кварталу, слично као и у случају угрожене Бугарске, а кумулативна вјеројатноћа банкротаства износи 20,5 одсто, објављено је на порталу "индекс.хр".

На самом врху листе најугроженијих у другом кварталу ове године је Венецуела, којој пријети чак 58,4 одсто кумулативне вјеројатноће банкротства, а прати је Грчка са 55 одсто вјеројатноће.

У региону "Европе у развоју", у коју "ЦМА" сврстава и Хрватску, није било значајних промјена. Украјина је и даље у значајној опасности, али је смањила вјеројатноћу банкротаства. Вриједност мађарских ЦДС-ова такође је забиљежила пораст, али је то смањено у односу на почетак јуна, док Словачка, Словенија и Чешка прате једна другу.

Најсигурнији су власници норвешког дуга, чија вјероватноћа банкротства износи 2,4 одсто, а петогодишња вриједност ЦДС-ова креће јој се око 26 базних бодова. Слиједе је Финска, САД, Данска и Шведска, све с мање од четири процента вјеројатноће банкротства.