ВАРШАВА - У Пољској се одржава други круг ванредних предсједничких избора на којима грађани новог шефа државе бирају између бившег премијера Јарослава Качињског, брата близанца трагично настрадалог предсједника Леха Качињског и вршиоца дужности шефа државе и предсједника парламента Бронислава Коморовског.

У првом кругу гласања, одржаном 20. јуна, ниједан кандидат није добио апсолутну већину. Коморовског је у првом кругу подржало 41,5 одсто гласача, док је Качињски освојио 36,5 одсто гласова.

И Качињски и Коморовски су бивши активисти против комунизма са конзервативним, католичким васпитањем и школовањем. Ипак, они се оштро разликују по кључним питањима и очекује се да ће исход избора имати велики утицај на то да ли ће земља наставити са тржишним реформама или сачувати значајне социјалне бенефиције.        

Коморовски је кандидат владајуће Грађанске платформе, а Качињски конзервативне опозиционе странке Право и Правда.

Коморовски, кандидат проевропске и тржишно орјентисане партије, фаворизован је током цијеле кампање, највише зато што је његова влада успјешно водила Пољску кроз европску финансијску олују.

Међутим, традиционална конзервативна гласачка база Качињског појачала се послије трагичне смрти његовог брата Леха Качињског.

Коморовски се залаже за блиску сарадњу са владом премијера Доналда Туска како би у Пољској у року од пет година био уведен евро, за окончање војне мисије у Авганистану до 2012. године, за тржишне реформе и одвојеност католичке цркве од државе.

Према телефонском испитивању јавног мњења, у које је било укључено 1.000 грађана с правом гласа, Качињски води са 49 одсто гласова, према 47 одсто гласова Коморовског. У Пољској, од 38 милиона грађана, 30 милиона има право гласа.

Према Уставу, предсједник државе има церемонијалне дужности, али има и право вета на законе који се доносе, а као врховни командант оружаних снага има утицај на стране војне операције.