Предсједник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин изјавио је данас да се прогноза о опоравку свјетске привреде у облику слова W у потпуности остварује.

По њему, мјере које су предузимале владе да би смањиле ефекте економске кризе су довеле и до нежељених посљедица.

После лаког опоравка током 2009. и почетком ове године имамо поново у другом кварталу нови пад, што значи да се криза креће у облику несиметричног W, оцијенио је Ђуричин за Танјуг.

„Ми ћемо морати да се прилагодимо да живимо у времену сталне кризе”, рекао је он нагласивши да долази до структурних промјена и усклађивања нивоа цијена битних ресурса, цијена најамнина, профита, камата и ренти, као и цијена главних пословних актива.

„Када дође до нове равнотеже између свих тих елемената, тада ће се криза завршити и на тој новој равнотежи инвестиције могу да буду плодне, односно могу да доведу до трајног оправка”, каже челник СЕС-а.

Према Ђуричиновим ријечима, који је и професор Економског факултета у Београду, САД су промијениле свој привредни модел и настоје да крену у нови талас реиндустријализације, у високе технологије и у измјену општег нивоа конкурентности своје индустрије.

„Биће потребно доста времена да се то престројавање у ходу направи и да америчка привреда постане конкурентна”, нагласио је он и додао да је економија САД изгубила конкурентност због сељења активности на Далеки исток и због развоја привредног модела заснованог, прије свега, на услугама и концепту друштва знања.

„Сада се та концепција мења и за то је потребно време, као и за иновације у енергетику, чисте технологије и нано технологије и сигурно ће Америка дуго морати да се прилагођава новој ситуацији”, каже Ђуричин.

Што се тиче Кине, она је с обзиром на свој привредни модел, заснован на реалном сектору и услугама које прате створену вриједност у производњи, остварила врло високе стопе привредног раста у прва два квартала, указао је предсједник СЕС - а, уз опаску да се током протреклих мјесец - два и у најмногољуднијој земљи свијета осјећа извјестан застој у привредној експанзији.

"Домаће тржиште у Кини вероватно није у стању да апсорбује преусмерену производњу, с обзиром на то да је та азијска земља и даље значајан извозник, али да је њена нова политика да иде на јачање тражње на домаћем тржишту и преусмеравање производње према домаћем становништву", сматра Ђуричин.

"Очигледно је да Кина и Индија постају земље које напредују и заузимају све већи удео у светском бруто домаћем производу, док се САД и посебно Европа боре да свој удео у глобалној економији задрже на раније достигнутом нивоу", закључио је Ђуричн.