У Јоханезбургу, у четвртфиналу: Уругвај – Гана 1:1 (0:1, 1:1), пеналима 4:2. – Гијан у 120. минуту погодио пречку с беле тачке. – Уругвајски јунаци Суарез јер је направио пенал, Муслера јер је одбранио два и Абреу јер ће се његов гол с 11 метара препричавати

У 120. минуту Гијан је имао прилику да с бијеле тачке уведе Гану у полуфинале Свјетског првенства у Јужној Африци. И фудбалер, који је на овом шампионату већ постигао два гола из пенала, овог пута је погодио – пречку.

То је, на жалост нашег тренера, тек био увод у нове шокове. Преостало је да после два сата игре ко ће у полуфинале одлуче ударци с 11 метара.

Форлан је урадио по фудбалским уџбеницима: голман у једну страну, лопта у другу. Први пенал за Гану извео је – Гијан. Он заслужује признање за храброст, а и наш тренер за повјерење које је имао у њега да само неколико минута после неискоришћене животне шансе поново пуца. Овог пута је био прецизан.

Потом је Викторино погодио за Уругвај, а Апија за Гану. И Скоти је био прецизан, а капитен Гане Џон Менсах – неозбиљан. Узео је прекратак залет и Муслера је лако одбранио његов ударац.

Рајевчевом тиму је наду вратио Максимилијано Переира пошто је промашио гол. Одмах му се реванширао Адија. Шутирао је, као и Менсах, у голманову лијеву страну по земљи и био прочитан.

А онда је све зависило од Абреуа. Он је извео пенал онако како се у финалу Европског првенства 1976. у Београду прославио Пањенка када је сачекао да Нијемац Мајер крене у страну, а он театралним лобом послао лопту у мрежу и донио титулу Чехословачкој.

Тако је једно вријеме најстрожу казну изводио и Драган Стојковић у Црвеној звезди, али га је надмудрио голман бањалучког Борца Каралић у финалу Купа Југославије 1988.

Абреу је био Пањенкине среће: Кингсон се бацио у своју десну страну, а лопта је за то вријеме у благом луку пала у гол – 4:2 за Уругвај, свјетског првака 1930. и 1950, који је први пут у полуфиналу од 1970.

Не може се рећи да је исход неправедан, али кад се промаши пенал у 120. минуту... У последњим тренуцима утакмице голмански простор пред уругвајским голом се претворио у усијани котао у коме се уругвајска одбрана пекла на јакој ватри.

Једном је с гол-линије спријечен погодак, а када је лопта поново летјела ка мрежи Суарез, најистуренији њихов нападач, одбио ју је као голман – рукама. Скривио је пенал, добио црвени картон, али је спасао свој тим.

Последњи минут је био важан и у првом полувремену. Мунтари је с више од 25 метара шутирао, лопта је добила ефе и преварила Муслеру (1:0).

Изједначио је Форлан из слободног ударца у 54. минуту. Са рогља казненог простора је пуцао у гол, Кингсон је лоше процијенио лет лопте и она је завршила иза његових леђа (1:1).

Била је то утакмица у којој се јуришало од првог до последњег минута. Шанси је било и на једној и на другој страни, а, ето, овај меч ће ући у историју свјетских првенстава по својој хичкоковској завршници. И, разумије се, подвигу нашег тренера Рајевца, чији је тим, као једини досад из Африке, већ закорачио у полуфинале, али су га отуда изгурали – пенали.

Стадион: Сокер сити. Гледалаца: 84.017. Судија: Бенкеренса (Португалија). 0:1 Мунтари (45), 1:1 Форлан (54). Жути картони: Фусиле, Перез, Риос (Уругвај), Сарпеи, Џон Менсах и Пентсил (Гана). Црвени картон: Суарез (Уругвај) у 120.

УРУГВАЈ

Муслера, М. Переира, Фусиле, Перез, Лугано (од 38. Скоти), Викторино, Кавани (од 75. Абреу), Риос, Суарез, А. Фернандез (од 46. Лодеиро), Форлан. Селектор: Табарез.

ГАНА

Кингсон, Пентсил, Сарпеи, Инкум (од 0д 73. Апија), Џон Менсах, Ворсах, Мунтари (од 86. Адија), Анан, Гијан, Асамоа, К. П. Боатенг. Селектор: Рајевац (Србија).