Данас се прекида дводневна пауза зујања вувузела са малих екрана, а успут ће се одиграти и неки фудбалски мечеви.

Ако би требало да се резимира досадашњи дио мондијала у Јужној Африци, најједноставније би било рећи да је ово првенство латиноамеричких репрезентаија, вувузела и Ларисе Рикелме. То је она дјевојка, ако још нисте научили име, у бојама Парагваја, чији је мобилни телефон у деколтеу обишао свијет и изазвао општу хистерију.

Није безначајно што су неке од јачих европских репрезентација остале кући да на миру гледају СП, али и латиноси су у напону снаге, па се у четвртфиналу са нађоше 4 селекције са јужноамеричког континента. Чиле је својом кривицом изгубио прво мјесто у групи и отишао на Бразил.

Начете Италија и Француска су испале након првог круга, ако је то неком изненађење, а Енглеска је агонију продужила таман да је сахрани Њемачка. И то у њима сретним, црвеним дресовма.

Све афричке репрезентације су подбациле, сем Гане која је са два једанаестерца прошла први круг, и потом избацила САД. Ни подршка Била Клинтона није помогла. Припадници племена Акан, Моши-Дагомба, Еве и Га, које неки зову Ганци а неки Гањани (само они знају како се међусобно зову) воле што им селектор Рајевац није превише строг. Опет, Гана је поприлично дисциплинована, и неки налазе да је забавно што им је дисциплину усадио један Србин.

Његови земљаци су испали стадардно, неко други им је крив. Истина, огроман је напредак што још никоме није скинута глава, па ће напокон исти тренер водити Србију два циклуса заредом. Није шала побиједити Њемачку. Десило се оно исто што и Хрватима 2002: Добијеш најјачег у групи, а они други те покопају.

Гледајући Нијемце, екипа Фронтал.РС је однекуд помислила на Хегела. Један принцип, једна идеја, једна рука која води Њемачку селекцију, исти правац, нико не одскаче. Тако је и стари Георг говорио. Судија није признао гол Енглеској, али би им Дојчланд дала колико год треба, толико су били бољи.

Нијемци у четвртфиналу ударају на Аргентину. Ма колико многе Марадона почињао да нервира, његови нису ни киксали, ни разочарали, мада их први прави дуел чека са Њемачком. Биће то реприза са прошлог СП, исте екипе и исто мјесто. Двије концепције и начина живота, ред дисциплина и воља, таленат, жеља и колективно лудило са два сата на руци.

Четвртфинале Уругваја и Гане сви гледају са неким подозрењем. Због нешто лакшег костура под лаганом је сјенком велики повратак велесиле између два свјетска рата (Уругвајаца је само 3 милиона, није небитна ствар), или прво полуфинале једне афричке селекције на СП. Уругвај се уклапа у ону флоскулу о споју младости и искуства. Ко зна када им се оваква прилика може указати поново.

На двије селекције имамо пик. Холандија и Шпанија су једине двије селекције које имају озбиљне шансе, а да до сада нису освајале трофеј најбољег на свијету.

За Холанђане је сигурно да ће без страха јурнути на Бразил, као да је у питању било која друга селекција. Па шта буде. Играју брзо и снажно, нешто мање ефикасно, али онако како су навикли свијет. Бразилци се не зезају као некад, сад им је и одбрана гранитна, Дунга је увео нетипичну дисциплину. Занимљивост је чињеница да је Бразил учествовао на свим свјетским првенствима, а да је почео да их осваја тек након што је након пораза од Уругваја на Маракани 1950, одлучио да му главни дресови не буду бијели, него жути. Имају их највише, и посебно често их освајају када се првенство одржава ван европског континента.

Шпанци након почетног пораза од Швајцарске улазе у ритам. Избацили су Португалце, и сада иду на исто тако чврсти Парагвај. Напад им је паклен, а за одбрану се каже да је слаба тачка. Само то још нико није испробао како треба.

Парагвајци су са четвртфиналем остварили историјкси пласман. Кући су послали Јапан, чијем селектору нико није вјеровао кад је обећавао пролаз групе, па су с правом у домовини дочекани као хероји. Парагвај додуше није атрактиван, прије се може рећи да су батинаши, али ако освоје првенство, она мала Лариса ће гола да трчи по граду. Иако је већ постала светски позната због своје нокије, није д ане би било занимљиво видјети и то славље.

Ако прођу Шпанци, једно од правих искушења ће имати са, земљом у којој живи видовита хоботница. Золошки вртови баш знају бити креативни кад се промовишу, а аквапарк у Оберхаузену има хоботницу која прогнозира утакмице Њемачке једући из кутија са заставицама.

Како било, Њемачка је чак 11 пута играла у полуфиналима мондијала. Више и од Бразила.

Да се не дужи, до краја свјетског првенства треба одгледати још осам утакмица, након чега Јужноафричка република остаје сама са собом да враћа кредите подгнуте за организацију мондијала. Негдје рекоше да ова земља има највећи број заражених вирусом ХИВ, али за болнице није претекло баш пуно од стадиона.