БЕРЛИН - У Њемачкој у сиромаштву живи 15 одсто становништва и тај број је у сталном порасту, a како јавља "Дојче веле", Влада Берлина је управо у Европској години борбе против сиромаштва својим мјерама штедње додатно погоршала ситуацију тих људи.

Сиромаштво у једној земљи, попут Њемачке, није само када се нема довољно хране, одјеће или кров над главом. Тако је недавно одлучио Савезни уставни суд када је основицу за помоћ незапосленима прогласио противуставном.

Министар за рад и социјална питања у савезној покрајини /Rheinland Pfalz Malu Dreyer/ истакла је да је то одлука која јасно показује смјернице.

"Савезни уставни суд овом пресудом није само одредио основно право за егзистенцијални минимум, већ је јасно ставио до знања да се у то право убраја и право на учествовање у друштвеном, културном и политичком животу. Они којима је потребна помоћ - јесу грађани наше земље и имају право да учествују у друштвеном животу. Држава, с друге стране, има обавезу да им то омогући", навела је она.

Према подацима "Каритаса", у Њемачкој тренутно помоћ државе прима скоро седам милиона грађана, од чега су 2,5 милиона малољетници. Од 2004. године се скоро удвостручио број сиромашне дјеце. Сиромаштво поред осталог значи имати и знатно мању шансу за добро школовање. Сиромашна дјеца, према правилу, и када одрасту остају сиромашна.

Политиколог Гезина Шван /Gesin Schwan/ сматра да је сиромаштво на тај начин израз велике неправде.

Правда би била задовољена када би се успоставила равнотежа између богатих и сиромашних. Али то, како каже Шван, није циљ њемачке владе - коју чине демокршћани и либерали.

"Главна одговорност јесте на онима који су у бољој позицији. Хладнокрван приговор да тржиште мора беспријекорно функционисати, као и захтјеви за већом имовином на рачун незапослених и будућих генерација, нису праведни", оцијенила је она.

Посебан феномен у Њемачкој је и сиромаштво бројних људи који раде: њихове су дневнице толико ниске да се, успркос запослењу, не успијевају издићи изнад нивоа сиромаштва.