Republika Srpska
Недостатак знања у БиХ кључни проблем за економски раст
САРАЈЕВО - Пријетњу за будући економски раст БиХ представља недостатак знања и вјештина које траже кључне извозно оријентисане индустрије и индустрије које су конкуренција увозу у БиХ, због чега овај проблем треба да буде ријешен, показала су истраживања која је провела Свјетска банка.
У извјештају ове међународне финансијске институције о ограничености вјештина у БиХ, наводи се да докази са нивоа предузећа потврђују да недостатак квалификованих радника постаје озбиљна препрека за раст извозних предузећа у БиХ.
Шеф Свјетске банке у БиХ Марко Мантованели рекао је да прве слабости БиХ које су се показале у вријеме глобалне финансијске кризе, представљају потешкоће у остваривању уштеда на домаћем нивоу, што би пружало дату подршку за раст и развој.
"Прилив капитала извана замаскирао је ову слабост у претходним годинама", истакао је Мантованели и додао да је друга слабост везана за мреже социјалне безбједности, за пружање заштите најслабијима, док је трећа слабост становиште конкурентности.
Шеф Свјетске банке у БиХ рекао је, уочи одржавања округлог стола о теми "Да ли ограниченост вјештина ограничава раст у БиХ", да је нагласак на отварању нових радних мјеста, али се пуно више пажње мора посветити и стварању вјештина за та нова радна мјеста.
Према његовим ријечима, ова студија Свјетске банке показала да су фирме у БиХ спремне да запошљавају, али да не постоје профили који су им потребни, посебно у области механике, инжињерства, на свим нивоима, од занатлије до високообразованих лица.
"Окружење и амбијент у коме дјелује БиХ мијења се врло брзо, зато је веома значајно обратити пажњу на вјештине и то постаје од кључног значаја", рекао је Мантованели и додао да ће БиХ, ако се ништа не учини, "пропустити воз" и наћи се у врло тешкој ситуацији након завршетка кризе.
На данашњем округлом столу о теми "Да ли ограниченост вјештина ограничава раст у БиХ", који су организовали Свјетска банка у БиХ и Економски институт Сарајево, учествују представници влада и политичких странака, чланови парламента, академски кругови, приватни сектор и цивилна друштва.